Izvor: B92, 29.Mar.2014, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Garfild ne bi lazanje s konjetinom
Znamo da je Garfildovo omiljeno jelo lazanje, međutim ono što nismo znali je da se u njima ponekad može naći i konjsko meso, što mu se sigurno ne bi dopalo.
Naime, u januaru 2013. godine, inspektori koji se bave kvalitetom hrane u Velikoj Britaniji, utvrdili su da se u pojedinim supermarketima, prodavalo konjsko meso umesto telećeg i goveđeg, deklarisanog u gotovim jelima (čitaj: lazanjama).
Skandal se brzo proširio i na Francusku i Švedsku, pa je jedan francuski maloprodajni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lanac povukao prvo "goveđe" lazanje, a onda i sva ostala gotova jela kompanije "Findus", koja je meso uglavnom nabavljala od francuske kompanije "Spanegro".
U septembru 2013. godine uhapšeno je osam menadžera kompanije "Spanegro", koja je, kako je utvrđeno, odgovorna za ovaj skandal. Zlom namerom pojedinaca, da jeftinije konjsko meso označe kao govedinu i dalje distribuiraju na tržište EU, kao i lošom organizacijom i komunikacijom kriznog menadžmenta, ova kompanija, inače, jedna od vodećih u Francuskoj za preradu mesa, ugrozila je dugo građenu reputaciju, imidž i potrošače.
Kao što jednom reče Vorent Bafet – "Potrebno je 20 godina da se izgradi reputacija, a samo pet minuta da se uništi". Kompanija "Spangero" je svoju gradila 50-tak godina, dok ju je nekolicina konja uništila "za 5 minuta".
Kao epilog krize, kompanija "Spanegro" saopštila je da nije umešana u navedeni skandal i optužila kompaniju "Findus" za sporne proizvode. Dalje je "Findus" optužio jednu kompaniju sa sedištem u Strazburu, a ona pak firmu koja se bavi proizvodnjom hrane u Luksemburgu. Luksemburška firma je tvrdila da je odgovorna klanica u Rumuniji. Potpuno bez adekvatne komunikacije, učesnici u krizi su ignorisali retrospektivu događaja u čitavom lancu i usporeno su reagovali u sprečavanju eskalacije krize.
Jasno je da plan u kriznim situacijama nije postojao, jer planiranje u kriznom menadžentu podrazumeva suočavanje sa situacijom, adekvatnu pripremljenost i pružanje jasnog odgovora na krizu. Potrebno je da plan jasno naglasi koja lica i kad, u ime kompanije, govore o krizi. To su uglavnom portparol i članovi kriznog tima (čitaj: top menadžmenta). Ko je ovde uznemirenim kupcima objasnio da se radi o obmani? Niko. Nisu se poštovali kanali komunikacije do te mere da se u Britaniji oglasio ni manje ni više nego ministar zaštite životne sredine Oven Peterson, koji je napomenuo da se zapravo radi o "Zaveri protiv javnosti, kao i da je sve to samo jedna prevara". Vrlo precizno.
Kamo potparoli, kamo krizni štabovi, kamo integrisani kanali jasne komunikacije? Koliko je zapravo prodato proizvoda, koliki je stepen oštećenosti kupaca i na koji način će oni biti obeštećeni? Umesto toga čuo se samo odjek "ping pong" loptice, koju su, kao strelice, kompanije bacale jedna ka drugoj.
Ovako neprimerenim, što kaže "naš" narod, "hendlovanjem" krize, uz imidž favorizovanja kratkoročnog profita u poređenju sa održivim razvojem poslovanja, skandal je pokrenuo i raspravu o načinu funkcionisanja lanca snabdevanja industrije hrane širom Evrope i negativno je uticao na prodaju u Britaniji, Francuskoj, Švedskoj i Rumuniji, što vodi ka nesagledivim posledicama u dugom roku.
I za kraj, kao što jednom reče Vorent Bafet – "Potrebno je 20 godina da se izgradi reputacija, a samo pet minuta da se uništi". Kompanija "Spangero" je svoju gradila 50-tak godina, dok ju je nekolicina konja uništila "za 5 minuta".
