Izvor: Blic, 15.Dec.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Garant sigurnog poslovanja
U zavisnosti od vrste garancija, banke preduzetnicima pomažu i u dobijanju, izvođenju i garantovanju novih poslova. U vreme ekonomske krize i najbolje firme povremeno imaju krizu likvidnosti. Kada određuje period odloženog plaćanja veliki broj kompanija se sve češće pita koliko će taj novac uopšte vredeti, odnosno da li će roba ili usluga sigurno biti naplaćeni. Vrlo često javlja se i problem između kompanija koje nisu iz iste zemlje usled nedovoljnog poznavanja instrumenata plaćanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosno obezbeđenja plaćanja, kao i rizika pri ugovaranju platne klauzule. Na bankarskom tržištu Srbije postoje proizvodi koji ove dileme mogu da reše. To su akreditivi i garancije.
Akreditiv predstavlja najsigurniji instrument plaćanja koji maksimalno štiti kako uvoznika ili kupca, tako i izvoznika ili prodavca. Garancija je instrument obezbeđenja kojom banka garant preuzima na sebe obavezu da na poziv korisnika garancije izvrši plaćanja do iznosa naznačenog na garanciji, u slučaju neizvršenja plaćanja ili neizvršenja ugovornih obaveza nalogodavca po garanciji. Razlika između akreditiva i garancije je u momentu ispunjenja uslova za "aktiviranje" jednog i drugog instrumenta.
Akreditiv je instrument plaćanja, tako da banka vrši plaćanje pri urednoj prezentaciji dokumenta po akreditivu, dok se kod garancija plaćanje vrši u slučaju neispunjenja obaveze plaćanja ili drugih ugovornih obaveza od strane nalogodavca.
Korišćenje akreditiva i garancija je izuzetna zaštita za privrednike s obzirom na to da je garant banka. Važno je pri prihvatanju garancija i akreditiva dobro voditi računa o rejtingu banke koja je ove instrumente izdala. Skoro sve delatnosti koriste ove usluge.
Akreditivi mogu da budu nostro i loro. Nostro akreditiv se otvara na bazi položenog pokrića ili uz odloženo polaganje pokrića, najkasnije pet dana pre dospeća za plaćanje. Moguće ga je platiti po viđenju, ili sa odloženim rokom. Takođe, banka može i da otvori neprenosive, prenosive, stendbaj i revolving akreditive, ali i one koji su nepotvrđeni i akreditive za koje se traži potvrda neke druge banke.
Otvaranjem akreditiva banka obavlja tri osnovne funkcije: uslovljeno plaćanje, kada po nalogu kupca plaća uredno dostavljena akreditivna dokumenta, zatim obezbeđenje, odnosno garancije prodavcu da će dobiti sredstva u vrednosti dokumenata po isporučenoj robi ili izvršenoj usluzi, kao i kreditiranje kupca do ugovorenog datuma.
Loro akreditiv se koristi kod izvoznih poslova. "Banka Inteza" ima veoma razgranatu mrežu banaka s kojima je uspostavila korespodentske odnose, što može biti veoma bitno kod prijema i aviziranja loro akreditiva. Ova usluga omogućava i proveru ispravnosti sadržine i konsultacije u vezi s tekstom loro akreditiva, prenos akreditiva, kao i potvrdu i konsultacije oko uslova akreditiva i pripreme dokumenta.
Garancije se, kao i akreditivi, dele na nostro i loro. Nostro mogu da budu plative i činidbene. Prve se dele na garancije za obezbeđenje kredita i za plaćanje. Činidbene su garancije za povraćaj avansa, za dobro izvršenje posla i licitacione, odnosno tenderske garancije. U radu sa loro garancijama u "Banci Inteza" kažu da je moguće prosleđivanje prema instrukcijama banke garanta, provera ispravnosti sadržine, kao i konsultacije pri izradi zahteva za plaćanje po loro garancijama.
Osim ovoga, "Banka Inteza" obavlja i poslove loro i nosto dokumentarnih inkasa koji se odnose na prijem poverenih dokumenata na naplatu, posredovanja oko naplate, kao i slanje dokumenata na naplatu.
Neophodan u trgovini
Dokumentarni akreditiv je nastao iz prakse međunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Koliki je značaj dokumentarnog akreditiva najbolje pokazuje činjenica da se pomoću njega obavlja oko 80 odsto međunarodne trgovine. Teško je utvrditi kada je tačno nastao, ali dokumentarni akreditiv sličan današnjem postaje krajem 18. veka.
NAJBOLJEM 30.000 EVRA
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
-profitabilnost
-produktivnost
-likvidnost
-izvozni potencijal
-broj novozaposlenih tokom 2009. godine
-asortiman novoplasiranih proizvoda
-uvođenje tehnoloških inovacija
-orijentacija ka zaštiti okoline
-doprinos lokalnoj zajednici
ČLANOVI ŽIRIJA:
Vesna Perić ,direktorka Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija
-Đankarlo Miranda, zamenik predsednika IO „Banke Inteze”
-Miodrag Đidić, Ministarstvo finansija
-Milan Lalović, Privredna komora Srbije
-Dejan Jovanović, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
-Vladimir Ilić, Nacionalna služba za zapošljavanje
-Vojislav Tufegdžić, urednik u „Blicu”
