Izvor: Politika, 20.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Garancija za starost
Ko hoće da pod stare dane ima više, ulaganjem 3.000 mesečno posle 30 godina može da računa na penziju od 27.000 dinara
Državni penzijski fond ne garantuje spokojnu starost. Zaposleni koji sada redovno uplaćuju doprinos ne mogu da znaju kolika će im biti penzija, ali je sasvim sigurno da će biti mala. I u najbogatijim zemljama država obezbeđuje samo minimalnu penziju, dovoljnu tek za skroman život. Oni koji hoće da pod stare dane imaju više, svakog meseca uplaćuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neku sumu u obavezni privatni ili dobrovoljni penzijski fond, stvarajući tako i dopunsku penziju.
Upućeni u prilike državnog penzijskog fonda tvrde da, koliko god plate bile male, građani Srbije, mnogo pre od drugih u Evropi, treba dodatno da izdvajaju u neki dobrovoljni penzijski fond.
Nebojša Divljan, predsednik uprave "Delta generali osiguranja", kaže da takva mogućnost postoji od pre dve godine, a od 1. aprila 2006. počela je primena po evropskom modelu napisanog Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Inače, "Delta generali osiguranje" osnovalo je novo Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, koje je on Narodne banke Srbije prvo dobilo dozvolu za rad. Takvu dozvolu očekuju još četiri osiguravajuće kuće.
– Računica pokazuje da se zaposlenima, ali i poslodavcima, isplati da, umesto na ruke, deo plate uplaćuju u DPF – tvrdi Divljan. – Ako preduzeće zaposlenom mesečno uplaćuje do 3.000 dinara u DPF, on će taj iznos u celosti podići kao penzioner, uvećan za godišnji prinos. Ako tu sumu zaposleni hoće da podigne odmah, posle plaćenog poreza i doprinosa "na ruke" dobiće 1.764 dinara. Ulaganja u DPF država ne oporezuje, podstičući tako štednju građana i stvaranje još jednog od tri poželjna stuba penzijskog osiguranja. Dakle, uplata dopunske penzije jeste deo plate koja se dobija na odloženo vreme, uvećana za prinos. A visina prinosa nije garantovana ugovorom ali, koliki god bio, on ceo pripada članu fonda.
Ako član u dobrovoljni penzijski fond mesečno ulaže 3.000 dinara, uz pretpostavljeni godišnji prinos od osam odsto, a po odbitku naknada koje pripadaju kompaniji koja njime upravlja, posle 30 godina na računu će imati 4.040.783 dinara.
Ako taj iznos akumuliranih sredstava prenese društvu za osiguranje sa ugovorenom isplatom mesečne doživotne penzije, ona bi iznosila oko 27.000 dinara.
Mesečna uplata 10.000 pod istim uslovima, donosi penziju od 91.000 dinara.
Da je štednja u DPF-u isplativija nego u banci, Divljan potvrđuje podatkom da je "Delta penzijski fond", koji je radio po starom zakonu, u 2004. godini ostvario prinos od 26, a u 2005. od 25 odsto.
Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je 1.000 dinara. Ako član DPF-a prestane da plaća ugovorene iznose doprinosa, ne gubi pravo na do tada uplaćenu i za prinos uvećanu sumu. Pravo da se raspolaže svojim novcem stiče se sa navršene 53 godine, a najkasnije sa 70 godina života, osim u slučaju vanrednih troškova lečenja i trajne nesposobnosti za rad. Tada član fonda može da povuče celokupan iznos, ali državi plaća porez na ostvareni prinos. Taj porez na dobit može da izbegne ako sa nekom osiguravajućom kompanijom ugovori da mu doživotno isplaćuje penziju na jedan od tri ponuđena načina.
Da li je novac ulagača siguran, jedno je od neizbežnih pitanja?
– Država je zakonom obezbedila da se dobrovoljni penzijski fondovi ne mogu zloupotrebiti – kaže Divljan. – Banke i osiguravajuće kuće mogu štednju građana i premije osiguranja da koriste kako hoće. Novac DPF-a se strogo kontroliše, a kompanija koja njime upravlja samo odlučuje o njegovom plasmanu. Takav odnos prema sredstvima DPF-a obezbeđuje NBS, i od nje licencirana kastodi banka, odnosno banka staratelj. Sredstva ulagača su na računu kastodi banke. Ona ih plasira tamo gde joj naloži penziona kompanija i o tome izveštava NBS, upravljača fonda i penzionere. Kastodi banka je neutralni supervizor i ne sme biti u vezi sa kompanijom koja upravlja fondom.
Inače, Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom ne smeju da rizkuju sredstvima DPF, a Zakon ih obavezuje da novac ulažu u sigurne poslove i da ih, zarad sigurnosti, ravnomerno rasporede u bankarske depozite, državne obveznice, aksije preduzeća i nekretnine
U strahu od pomahnitele inflacije, neki bi da svoje uloge "prevedu" u evre?
– Novi zakon ne dozvoljava takvu mogućnost, ali prinosi na uložena sredstva su daleko veći od rasta kursa evra – tvrdi Divljan. – Pored toga, za nekoliko godina evro će biti naša domaća valuta.
Kompanije koje upravljaju ovakvim fondovima rade za naknadu od tri odsto od svake uplate, a pripada im i najviše još dva odsto od vrednosti imovine fonda. Samo veliki fondovi obezbeđuju upravljačima solidan procenat naknade, ali dok ne postanu velikii oni su, po pravilu, u gubitku. Ali, ni u tom slučaju uloženi novac članova fonda nije ugrožen, jer DPF osnivaju moćne kompanije. Đeneralijev godišnji prihod od poslova osiguranja u svetu dostiže gotovo 63 milijardi evra, što je oko tri puta više od bruto nacionalnog dohotka Srbije. Ovaj gigant među osiguravajućim kompanijama upravlja sa oko 30 penzijskih fondova u svetu.
-----------------------------------------------------------
Dobro mesto za ulaganje
Nebojša Divjan tvrdi da je Srbija dobro mesto za ulaganja, što potrđuje i sve više zainteresovanih investitora za srpsko tržište. U Srbiji može da se ulaže u akcije koje će doneti dobru dobit. Poznato je da su od preuzimanja nekoliko kompanija u poslednjih godinu dana akcionari u Srbiji dobro zaradili. Ali, najveći dobitnici nisu radnici tih firmi, već inostrani investicioni fondovi koji su kupovali akcije u 2003. i 2004. godini. Oni su zaradali višestruko više nego što su uložili.
– Takve prinose mogu da ostvaruju i dobrovoljni penzijski fondovi –ubeđen je Divljan. – Da postoje od 2001. godine, građani bi imali pet godina štednje, a fondovi bi ostvarili veliku zaradu.
Aleksandar Mikavica
[objavljeno: 20.09.2006.]
