Izvor: B92, 24.Jun.2011, 05:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galenika "gorka pilula" za državu
Beograd -- Farmaceutsko preduzeće Galenika posle neuspele privatizacije prošle godine, trebalo je da se "podigne na noge" i da potraži novog strateškog partnera.
Umesto toga Vlada Srbije je odlučila da osigura garanciju za kredit od 70 miliona evra za to preduzeće kako bi se izmirile dospela dugovanja.
Istovremeno je najavljena i smena direktora te kompanije Nenada Ognjenovića i većeg dela rukovodstva i naloženo preispitivanje poslovanja fabrike.
Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << piše Blic, na čelu Galenike ostao je kao vršilac dužnosti direktora Živomir Novaković, jedan od ranijih direktora u Jatu, poznat po saslušanjima zbog malverzacija u Sartidu, čiji je bio direktor sve do sporne privatizacije.
Novaković, dugogodišnji član Socijalističke partije Srbije u Galeniku na mesto pomoćnika za finansije postavljen je pre oko mesec dana, a v.d. direktora u zemunskoj fabrici je postao pošto je Ognjenović u ponedeljak otišao na odmor.
Takođe, pored samog rukovodstva fabrike postavlja se pitanje šta su radili upravni i nadzorni odbor firme dok se pravio nenormalan dug.
U upravnom odboru, inače, sede stranački predstavnici - predsednik UO je Dejan Backović, inače visoki član Socijalističke partije Srbije, a članovi su Ninoslav Dimitrijević, takođe iz SPS-a, Dragan Dinčić iz Demokratske stranke, Vojkan Kulić iz G17 plus i Danilo Vukićević kao predstavnik zaposlenih u Galenici, inače takođe funkcioner SPS.
Problemi i dugovi gurani pod tepih
Da je Galenika u problemima nije se znalo do pre nekoliko meseci kada su beogradski mediji počeli učestalo da pišu o lošem poslovanju u tom preduzeću.
Orbović: Šokiran sam
Član nadzornog odbora Galenike i predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović kaže da je šokiran događajima u fabrici. „Nadzorni odbor nema uvid u detalje i mogućnost unutrašnje kontrole. Malverzacije se rade ugovorima, a oni nisu pod našom kontrolom. Ne znamo ni u kakvim je odnosima rukovodstvo fabrike bilo sa RZZO i veledrogerijama, ali na sastancima jesmo upozoravali na rast broja zaposlenih i na lošu naplatu dugova", kaže Orbović.
Galenika danas ima problema zbog blokade računa, što onemogućava normalnu proizvodnju nekih vrsta lekova, nastalih zbog dugovanja veledrogerija. Trenutni dugovi se procenjuju na 120 miliona evra.
Generalni direktor Galenike Nenad Ognjenović izjavio je 21. marta ove godine da je ta kompanija na kraju prošle godine imala gubitak od 14 miliona evra, ali da su osnovni razlozi za loše poslovanje - nasleđeni problemi, negativne kursne razlike i nemogućnost naplate potraživanja od veledrogerija.
Ognjenović je rekao da na gubitak u protekloj godini menadžment nije mogao da utiče i da su tom gubitku najviše doprinele obaveze na osnovu kredita za novu fabriku i prema ino-dobavljačima za isporučene sirovine.
Stručnjaci, međutim, ocenjuju da gubitak Galenike i urušavanje kompanije nisu posledica nenaplaćenih potraživanja, već rasipništvo direktora.
Prema nezvaničnim informacijama, navodi Blic, Ognjenović je mesec dana nakon dolaska u Galeniku napravio gubitak od nekoliko desetina miliona dinara.
„Sredinom decembra 2008. Ognjenović je dao Velefarmu robu vrednu 1,1 milijardu dinara, s rokom plaćanja od 270 dana. To se dogodilo samo dan pre povećanja cene lekova u Srbiji od 11 odsto", tvrdi izvor blizak poslovanju Galenike.
U prilog rasipništvu ide i to da je Ognjenović kupio desetak automobila marke „sitroen C5". Vozila su služila za njegovih sedam pomoćnika.
Nema više dobrih vesti
Iz Galenike su u prethodnom periodu dolazile samo dobre vesti - u februaru ove godine najavljena je izgradnja fabrike u Rusiji u vrednosti od 28 miliona evra, a u leto prošle godine, uz prisustvo najviših državnih zvaničnika otvorena je nova fabrika čvrstih farmaceutskih proizvoda ukupne vrednosti 50 miliona evra.
U izgradnji fabrike u Rusiji, trebalo je da učestvuje naša kompanija "PSP-Farman" a nova fabrika trebalo je da uposli 200 radnika. Planirana je proizvodnja od 500 do 550 miliona tableta godišnje i da se u početku proizvodi 20 do 25 Galenikinih proizvoda.
Fabrika čvrstih farmaceutskih proizvoda otvorena je prošle godine u junu u fabričkom krugu Galenike. Kapacitet nove fabrike je oko dve milijarde tableta i 100 miliona kapsula godišnje.
U pogonima na površini od 10.000 kvadratnih metara, koji su u potpunosti automatizovani, uposleno je 150 radnika i proizvodi se 50 preparata.
Da postoji izvesna doza poverenja u menadžment, ukazivala je i najava da se razmatra mogućnost da Galenika preuzme upravljanje drugom farmaceutskom kućom Srbolekom, koji je takođe u velikim teškoćama.
Backović: Radimo bez zarade zbog preniskih cena
Predsednik Upravnog odbora Galenike Dejan Backović kategorično negira da ova kompanija nabavlja skuplje sirovine od odabranih dobavljača, pa je njihova proizvodnja skuplja od cene po kojoj se prodaju u apotekama.
Nek se Galenika naplati od veledrogerija
Predsednik grupacije veledrogerista Srbije Miomir Nikolić kaže da ne vidi zašto se podigla tolika prašina kada najveći Galenikin dužnik, Velefarm, ima imovinu iz koje dugovi mogu da se namire. „Da bi Galenika naplatila svoja potraživanja od svojih dužnika, samo treba da puste sredstva obezbeđenja – menice ili garancije, jer niko nije davao robu na ’lepe oči’", kaže on i dodaje da je "ovde reč samo o tome što je poslovna politika Galenike bila loša".
„Disbalans u cenama se stvara zato što neke lekove moramo da prodajemo po socijalno održivim cenama i po pravilima na osnovu kojih se određuje cena leka", kaže on.
Backović navodi da je prosečna cena Galenikinog leka 217 dinara, drugih domaćih proizvođača za tri stotine dinara veća, a cena uvoznog leka je prosečno tri do četiri puta skuplja.
„U cenu proizvodnje ne ulazi samo sirovina, nego i rad, energija, pakovanje, ambalaža... To sve čini cenu koštanja jednog leka. Neke lekove pravimo sa minimalnom zaradom, a neke i bez zarade, ’sa nulom’, zbog toga što moramo da održavamo socijalni karakter", kaže Backović.
On dodaje da se sirovine nabavljaju isključivo putem tendera. „Ako radimo za farmaceutsku kompaniju Roš ili Abot, ne možemo da uzmemo ni od koga drugog sirovinu nego od njih", pojašnjava Backović.
