Izvor: B92, 14.Dec.2013, 13:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
G20 sve potpisuje ništa ne poštuje
Najnoviji dogovor članica Svetske trgovinske organizacije (STO) na Baliju ne treba shvatiti previše ozbiljno, tvrde eksperti Evropske centralne banke (ECB).
Prema njihovim rečima, grupa najrazvijenijih i najuticajnijih zemalja (G20) u toj globalnoj asocijaciji "sve potpisuje, ali ništa ne poštuje".
Eksperti ECB Johanes Grab i Georigio Georgijadis navode da će članice G20 sve što su prihvatile na skupu STO u Baliju brzo zaboraviti čim se ekonomski rast u njihovim zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspori, da bi svim mogućim metodama zaštitile vlastite privrede od spoljne konkurencije.
Reakcija eksperata ECB je usledila svega desetak dana nakon što su članice STO na Baliju potpisale dugoočekivani pakat reformi koji je bio predviđen zaključima konferencije globalne trgovinske organizacije održane pre 12 godina u glavnom gradu Katara Dohi.
Balijski paket reformi treabalo bi, prema rečima ekonomista, da označi konačno sprovođenje Doha runde pregovora kojom bi trebalo da se postigne potpuna liberalizacija trgovine najvažnijim poljoprivrednim i industrijskim proizvodima.
Uprkos javno izraženim sumnjama Indije i više latinoameričkih zemalja da reformski paket ponuđen na Baliju favorizuje bogate članice STO, taj važan dokument je na kraju prihvaćen, a predviđa, između ostalog, znatno pojednostavljenje trgovačkih procedura, ograničenje izvoznih subvencija i program podrške za razvoj poljoprivrede u najmanje razvijenim delovima sveta.
Neki međunarodni ekonomisti su odmah ocenili da su bogate zemlje konačno izašle u susret siromašnim državama i da je, u skladu s tim, "pravda, konačno, trijumfovala".
Grab i Georgijadis ne dele, međutim, taj optimistički zaključak i tvrde da "razvijene zemlje nikad neće biti poštene u odnosu sa siromašnim svetom, a STO ih neće sprečiti da i dalje stvaraju prepreke na svojim granicama za inostranu robu."
Razvijeni svet u suštini, čim se tamo registruje pad proizvodnje ili konkurntnosti, odmah uvode cele "serije protekcionističkih mera" da bi podržale svoje kompanije, vešto nalazeći pukotine u propisima STO i suprotno javnim obećanjima da će se zalagati za potpuno otvorene tržišne uslove, ističe u ekspeti ECB.
Od početka globalne ekonomske krize, u 2008. godini, statistika je pokazala da vlasti razvijenih zemljama uvek uvode razna trgovinska organičenja kada se njihove privrede nalaze u recesiji ili im konkuretska sposobnost opada.
Posle izbijanja globalne krize niz ekonomista, pre svega iz najrazvijenijih zapadnih zemalja, su počeli da tvrde kako se vlade G20 čvrsto suprotstavljaju iskušenju da "uključe" protekcionizam u instrumentarij svojih mera trgovinske politike i da već odavno nema nikakve veze između privrednog rasta, konkurentske sposobnosti i protekcionizma.
Pošto se u poslednje vreme znatno povećao i broj stručnjaka koji tvrde suprotno, ekonomisti su obavili istraživanje u kome je razmotrena veza između privrednog rasta, realnog deviznog kursa i slučajeva protekcionizama u zemljama G20 posle izbijanja globalne finansijske krize.
Eksperti iz Global trejd alert su na osnovu podataka iz svih otvorenih izvora u zemljama G20 došli do da zaključka da su članice "dvadesetorice" i te kako, u pomenutom razdoblju, koristile "sivi" protekcionizam koji uključuje, između ostalog, razne državne mere sa ciljem da se zloupotrebe važeće odredbe međuanrodnih trgovinskih sporazuma.
Primeri takvih mera su pravila za zaštitu rada i tehnike bezbednosti, ograničenja kojima se dozvoljava kupovina samo lokalnih proizvoda za državne institucije, ili stvaranje kompletnih unutrašnjih programa za izlazak iz kriznog stanja.
Neohodnost uključenja takvih mera u analizu realne trgovinske politike, posle početka globalne finansijske krize, ekonomisti obašnjavaju time što bi one mogle imati, u takvim okolnostima, jače dejstvo na trgovačke tokove nego tradicionalne mere.
Analiza statističkih podataka u članicama G20 pokazala je da, naprimer, pad rasta realnog BDP za jedan procenat po pravilu dovodi do uvećanja broja novih trgovinskih ograničenja za 4,4 odsto.
Sniženje kursa nacionalne valute za jedan odsto istovremeno utiče na dopunska trgovinska ograničenja takođe za jedan procenat, dok slabiji ekonomski rast trgovinskih partnera u vladama zemalja G20 ne izazvia želju da se ublaže ili ukinu neke trgovinske prepreke.
Na osnovu svega eksperti ECB izvode zaključak da razvijene zemlje svojom aktivnom protekcionističkom politikom ustvari guše dalji razvoj svetske trgovine i ekonomije u celini.
U sprovođenju takve politike zemlje sa najrazvijenijim ekonomijama češće pribegavaju "sivom" protekcionizmu nego njihovi slabiji partneri u G20 i zemljama koji ne pripadaju toj grupaciji, konstatuje se u analizi ECB koju je preneo portal Finmarket.
