Izvor: Blic, 22.Avg.2009, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Futoški put
Lala nije sv. Petru hteo da pokaže put za Futog, pitalac se legitimisao: "Znaš ti ko sam ja!" - "Ko si?" - "Ja sam sveti Petar!" - "Nek si sveti Petar, neću da ti kažem!" - "Znaš da nećeš ići u raj?..." - "Nećeš ni ti u Futog!"
Geografija nije što je nekad bila. FNRJ se graniči sa sedam država, po površini ih nadmašuje sve osim Italije. Naša je obala mnogo razuđenija, usled čega talijanski admirali i turističke agencije čupaju kosu...
Bilo pa prošlo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Vraćam se pre desetak godina iz Firence još neopravljenim, pustim autoputem "Bratstvo i jedinstvo", posle Slavonskog Broda počeše table LIPOVAC, malo dalje opet LIPOVAC, ne pominje se Beograd, ne pominje se SRJ, kao da se neka nova kneževina slovenskog imena ugnezdila između Hrvatske i Srbije, šta je bilo, Lipovac je selo na dikom vostoke Hrvatske, na rubu provalije zvane Srbija, tj. Jugoslavija, a nijedno od ta dva imena ne htedoše domoljubi da stave na tablu!
Nakon par godina putari su priznali SRJ i Beograd, ovog leta pođem u MNE via Bosnia i ugledam tablu gde se skreće za Mokru Goru, ali putokaz ka BiH, granici, Višegradu - jok!
Vozim uzbrdo i umalo pregrejem "škodu", na pumpi upitam gde se, pobogu, skreće za Višegrad: vrati se osam kilometara nazad, tamo gde piše Mokra Gora, tamo je put za Višegrad...
Tako je Mokra Gora, kojom veleupravlja bivši građanin BiH, postala veća i važnija od susedne države, hm. U Mađarskoj na autoputu imate ogromne table gde se ide u Sloveniju, gde u Austriju, gde u Slovačku, Mađari priznaju i državu sa kojom su bili u zajedništvu i sadašnje samostalne države koje su nekoć pripadale njihovoj kruni, upadljive oznake stoje i sada kad su sve te države u EU, naprosto zato da ih ne biste promašili! Za ulazak u ma koju od njih ne treba vam ništa, za ulazak u BiH (ako je nađete!) treba lična karta i zeleni karton, o čemu već beše reči ovde...
I taman pomislim kako smo najzaostaliji u inače zaostalom regionu, pođem iz Igala u Dubrovnik, na skretanju za Trebinje, tj. za BiH nema table, ima oznaka za Brgat, meni znan iz pesme "Vozila se Mare Kata/Na tovaru do Brgata" (Ah, prokleta ona skala/Đe je naša Mare pala; Jesi li se Mare udrila/Treba li ti komomila/Nijesam, majko, hvala Bogu/Slomila sam samo nogu), ka državnoj granici možete samo naslepo, po sećanju, ili ako koji mještanin ushtjedne da vas uputi, unatoč tomu što je izdaleka uočio mrske i drske BG tablice.
Ali zar nije prijatno što nas uprkos raspadu koji ispade i skup i krvav, još toliko toga vezuje u bratskojedinstveno klupko?!
