Izvor: Politika, 08.Sep.2009, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Futoški kupus pred vratima Evropske unije
Jedinstven proizvod iz Futoga nedavno je kao domaći brend zaštićen u Srbiji, ali ne i u Evropi, gde ga pod lažnom etiketom prodaju mešetari iz Hrvatske i BiH. – Zašto „futoški kupus” nije isto što i kupus iz Futoga
Futog – Ko nije probao „futoški kupus", kažu ovde, još ima šansu, jer će ga možda već dogodine, ako se proizvodnja ne poveća, više biti na stranim trpezama nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji. Interesovanje stranaca za ovaj srpski brend (registrovan nedavno u Zavodu za intelektualnu svojinu pod rednim brojem 50) sve je veće, a u Futogu ne mogu uvek da udovolje svim potrebama.
Osim na domaćem tržištu, tražen je u Francuskoj, Rumuniji, Švedskoj, Austriji, Nemačkoj, Rusiji, a stigle su i prve narudžbine iz SAD, Kanade i Australije. Mešetarima to nije promaklo.
Na evropskom tržištu pojavio se lažni „futoški kupus", a isporučuje se iz pojedinih mesta Hrvatske i Bosne i Hercegovine, najviše iz okoline Varaždina. Na taj falsifikat su već upozoreni strani kupci, mada su neki i sami prepoznali prevaru.
– Sortu smo, u saradnji sa novosadskim Institutom za prehrambene tehnologije i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo zaštitili kao srpski brend, ali u inostranstvu smo za sada nemoćni – kaže za „Politiku" Ostoja Novaković, predsednik Skupštine Udruženja „Futoški kupus". – Zato ga moramo zaštititi kao brend i u Evropskoj uniji.
Već radimo na tome, na osnovu Lisabonske deklaracije iz 2006. godine, prema kojoj i poljoprivredni proizvodi iz zemalja koje nisu članice EU mogu biti registrovani i zaštićeni u Evropskoj uniji ako imaju karakteristike vrhunskog i tradicionalnog proizvoda. Optimisti smo i očekujemo da se to desi što pre.
Predsednik Udruženja Goran Puača, diplomirani inženjer tehnologije, upozorava, međutim, da se nedovoljno pravi razlika između sorte „futoški kupus" i hibrida kupusa koje istovremeno uzgajaju Futožani, i to na mnogo većim površinama.
Aduti hibrida nisu ni slični autentičnoj sorti. Njihov kvalitet je, ukazuje naš sagovornik, neuporediv, kao nebo i zemlja.
Ali, mnogi Futožani su se priklonili ekonomskoj logici, jer dok se sa jednog hektara „futoškog kupusa" ubere od 2,5 do tri tone po hektaru, prinosi hibrida su dvostruko veći. Kvalitet u trci sa kvantitetom kod neupućenih gubi bitku.
Zbog većih prinosa, cene hibrida su, naravno, niže, a kupci na domaćem tržištu često i ne znaju da prave razliku između „futoškog kupusa" i ostalog koji se proizvodi u Futogu. Kupuju onaj jevtiniji. Inače, sve do pre tri decenije Futožani su uzgajali isključivo autentičnu sortu, a onda su stigli hibridi i veća mogućnost zarade...
Ovde je ove godine kupus zasađen na oko 700 hektara, a od toga „futoškim kupusom" svega 200 hektara. Zemljoradničku zadrugu „Podunavlje", koja je poslednjih godina spala na niske grane, preuzela je od ove godine u zakup ovdašnja ugledna porodica Ćulum, a nove gazde podržava i Udruženje „Futoški kupus".
Rade Ćulum, glavni operativac u zadruzi, kaže da neće izneveriti, već unaprediti tradiciju „futoškog kupusa". Zato su i modernizovani preradni kapaciteti, a očekuje se saradnja sa još većim brojem kooperanata. Najveće količine kupusa namenjene su kiseljenju.
U Futogu veruju da se nikada više neće ponoviti prošla jesen, kada su proizvođači zbog neorganizovanog plasmana morali da zaoravaju njive pod kupusom. Nije im se isplatilo da ga prodaju trgovcima, koji su masovno stizali šleperima, za svega tri dinara po kilogramu.
Dotle, samo nekoliko kilometara dalje, na novosadskim pijacama preprodavci su ga nudili po sedam-osam puta višoj ceni! Čak ni u samom Futogu proizvođači nisu mogli da ga prodaju na malo, jer nije bilo uređene lokacije, pa ih je kažnjavala inspekcija.
– E, ta bruka se više neće ponoviti – kaže Ostoja Novaković. – Ove jeseni ćemo u Futogu organizovati tri prodajna punkta, a dvadesetak najboljih proizvođača dobiće takozvane korisničke oznake zaštićenog geografskog porekla.
To znači da će nuditi isključivo „futoški kupus", proizveden po strogim standardima, od rasađivanja do same berbe. Privode se kraju pripreme za početak ovogodišnje berbe koja predstoji za desetak dana.
Osim Futoga, zaštićena zona geografskog porekla „futoškog kupusa" prostire se i na području obližnjih naselja Begeč i Veternik, tačnije na oko 5.000 hektara. Ove jeseni proizvođači će se okupiti početkom novembra na jubilarnoj desetoj „Kupusijadi", gde će prikazati svoje rezultate u uzgajanju kupusa, ali i kulinarske veštine.
Proizvođači „futoškog kupusa" i majstori u spravljanju sarme postali su prošle godine zvanični Ginisovi svetski rekorderi po količini skuvanih sarmi u jednoj posudi. Na lanjskoj „Kupusijadi" zavijeno je 6.556 sarmi (925,4 kilograma).
Organizatori najavljuju da će svoj svetski rekord poboljšati već na ovogodišnjoj „Kupusijadi", kako bi praktično postao neoboriv.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 08/09/2009]
