Izvor: B92, 02.Jul.2012, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Frau Merkel, imate li vi plan B?
Berlin -- Da li Nemačka ima plan B, s obzirom da ekonomska kriza kuca i na njena vrata, pita se Džon Vinokur Internešenel Herald Tribjunu.
Očigledno je da postoji sve više pokazatelja da se Nemačka kreće ka recesiji, i da se suočava sa sve većom međunarodnom zabrinutošću zbog svog duga i stanja u domaćim bankama.
Ova zemlja mora da razvije mnogo fleksibilniji pristup u njenoj liderskoj pozicji u Evropi, jer Nemačka nije više neranjiva.
Poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << meseci, finansijski eksperti su znatno smanjili očekivanja kada je reč o ključnim indikatorima nemačkog ekonomskog razvoja, što je objašnjeno kao najveći pad od 1998. godine.
Što se samog bankarskog sektora tiče, Mudis je u junu smanjio rejting Dojče i Komerc banke, ukazujući da je njihov dug preveliki u odnosu na procenu njihovog kapitala, što znači da su manje otporne na potrese na finansijskim tržištima nego što su agencije za kreditni rejting očekivale.
Institut Kiel za svetsku ekonomiju je ukazao da je “rizik od recesije znatno porastao”.
Bil Gros, koji vodi Pimko, najveći svetski fond za upravljanje obveznicima, kazao je sredinom juna da evropska dužnička kriza znači: “Nemačka je za mene kreditno rizična. Ona nije atraktivno tržište”.
Više nema lokomotiva
Onda, gde je plan B? - Nema ga ako Angela Merkel ne prizna da postoje urgentni veliki problemi i da su neophodne promene u njenom pristupu. A upravo ona ne želi da to uradi pre parlamentarnih izbora u jesen 2013.
Ona nastoji da uveri Nemce da neće osetiti na svojoj koži nevolje drugih. S druge strane, Merkelova predočava svetu da Nemačka ne može da pomogne više, dok uverava svoje stanovništvo da nemaju odgovornost za greške drugih.
Kao rezultat, po mišljenju Sajmona Tilforda, ekonomiste pri Centru za evropske reforme u Londonu, “Nemačka je mnogo ranjivija nego što njeni političari misle.
Slični glasovi se čuju i u Nemačkoj. Centar za evropska ekonomska istraživanja upozorio je na znakove recesije negde u trenutku kada Angela Merkel isticala: “Nemačka je ponovo lokomotiva”.
Međutim, Vofgang Franc, predsedavajući nezavisnog savetodavnog kancelarkinog odbora za ekonomiju, ukazao je na neosnovani optimizam: “Više nema lokomotiva”.
OECD je procenio ove godine da će nemačka ekonomija rasti po stopi od 1.5 odsto do 2019. godine, a ispod jednog procenta od 2020, ako ne preduzme suštinske reforme. To znači stagnaciju, što birači teško mogu da prenebregnu.
U tim novim okolnostima, Merkelova bi mogla da ublaži svoj stav o rigoroznim merama štednje na kojima insistira. Najpre, može se suočiti sa situacijom nenaplativih potraživanja na jugu Evropu u iznosu, po nekim procenama, od oko 700 milijardi evra.
Drugi je više politički faktor. Merkelova će se suočiti na sledećim izborima za Socijaldemokratskom partijom koja više nije u defanzivi kao što je bila 2009, nakon što je provela četiri godine u velikoj koaliciji sa kancelarkinim konvezrvativcima.
Socijaldemokrate sada tvrde da su doživele neuspeh rigorozne mere štednje na kojima insistira Merkelova, zbog čega je “poljuljana kao nikada do sada stabilnost i poverenje u Evropu”. Procene o padu zaposlenosti dodatno podupiru ovaj argument.
Na prošlonedeljnom samitu Evropske unije u Briselu desio se presedan kada su Italija i Španija primorale Merkelovu da učini ustupke. Frankfurter Allgemeine Zeitung je napisao da je kancelarka sada dovela sebe u situaciju da je i ubuduće “ucenjuju” oni koji nemarno troše.
Nema naznaka stvarnog plana B Angele Merkel. To je signal onim partnerima koji smatraju da je ona u manjini, zatim da greši, kao i da je ranjiva – da treba da nastave pritisak na nju.
