Izvor: Politika, 18.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Fosloh“ sumnja u ishod tendera
„Železnice Srbije“ za predstojeći remont pruge oglasile narudžbinu za vezu šina i pragova bez šrafova, a nemačka kompanija izrazila sumnju da postavljeni uslovi unapred ukazuju na pobednika nadmetanja
Zbog sumnji u regularnost tendera za nabavku opreme za predstojeću obnovu pruge između Beograda i granice sa Hrvatskom, „Železnice Srbije" kao naručilac radova i Evropska investiciona banka kao zajmodavac našli su se u veoma neprijatnoj situaciji, zbog koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvaranje ponuda odlagano u više navrata. Nemačka kompanija „Fosloh", kao jedan od najvećih evropskih proizvođača delova za železnicu i jedan od interesenata za učešće u pomenutom poslu, izrazila je sumnju da postavljeni uslovi tendera unapred ukazuju na pobednika.
„Fosloh" smatra da je poziv na tender formulisan tako da na njemu može da učestvuje samo jedan, stručnjacima unapred poznat, isporučilac delova. Po nezvaničnim saznanjima, to je francuska kompanija „Pandrol", koja jedina proizvodi opremu za povezivanje železničkih šina i pragova – bez upotrebe šrafova. A, u pozivu na tender navodi se da pribor za pričvršćivanje, između ostalog, treba da bude bez vijačnih veza.
Sa takvim zahtevom „Fosloh", kao i drugi proizvođači, praktično svi osim „Pandrola" čija oprema šine i pragove povezuje šrafovima, gotovo da nema šta da očekuje na osporenom tenderu.
Vrednost opreme za povezivanje šina i pragova procenjuje se na pola miliona evra. To nije zanemarljiva suma, čak ni za gigante poput „Fosloha", čije proizvode, između ostalih, koristi i grčka, bugarska i rumunska železnica. U ovom slučaju, ipak, najveći značaj predstavlja samo učešće u poslu, koje donosi odlične polazne osnove za buduće obimne poslove na obnovi pruga u Srbiji.
Nakon svega navedenog, čini se da je situacija jasna kao dan – tender je namešten. Međutim, listajući dokumentaciju među kojom se nalazi i „Foslohovo" pismo-žalba, upućeno „Železnicama Srbije" i Evropskoj investicionoj banci, priča iznenada skreće u drugom smeru.
Odgovor na to zašto železnica potražuje vezu šina i pragova bez šrafova je u dokumentima do kojih smo nezvanično došli. Konkretno, takav zahtev je proizašao posle jedne prethodne nabavke opreme, koja železničarima i dalje zadaje glavobolje. A opremu je tada isporučio „Fosloh".
U izveštaju Direkcije za infrastrukturu „Železnica Srbije" iz maja 2006. godine konstatovano je da je oprema kompanije „Fosloh" korišćena pri remontu četiri deonice ukupne dužine 100 kilometara. Na njima su uočena slabljenja veze između šine i praga, posledica toga je proširenje rastojanja koloseka, koje je opasno po bezbednost saobraćaja.
Naravno, „Fosloh" je odbacio sumnje u kvalitet svoje opreme. Kompanija je krivicu prebacila na izvođače radova koji su, kako je istragom ustanovljeno, napravili niz propusta – nepropisno montirali opremu i nedovoljno pričvrstili šrafove. „Foslohov" argument je i upotreba neodgovarajućih materijala jer je umesto kamena eruptivnog porekla upotrebljen krečnjak.
Za pomenute propuste i greške, „Fosloh" nije kriv. Ali, železničari nisu odustali od sumnji u kvalitet njegove opreme. O tome postoje i pisani tragovi u kojima se navodi da „isporučilac nije pokazao veliko interesovanje, uz zaključak da upotrebljeni tip pribora nije primeren šinama koje koriste ’Železnice Srbije’ – pogotovo u krivinama". Takođe je konstatovano i da je „Foslohov" pribor „veoma zahtevan prilikom montaže i da će biti neophodni naknadni radovi na održavanju". Sugeriše se i da je prilikom nabavke opreme „bilo skrivenih troškova" i da isporučilac nije odgovarajuće sarađivao prilikom izrade uputstva za ugradnju i održavanje pribora.
Zbog svega navedenog, komisija koja se bavila tim slučajem predložila je da se „do konačnog rešenja problema sa slabljenjem veze šine i praga ne nabavlja i ugrađuje sporna ’Foslohova’ oprema", izričito u slučaju šina tipa 49 E1, koje koristi naša železnica."
Navedeni problemi nisu prevaziđeni ni do danas i zbog toga je čudno da je „Fosloh" i na aktuelnom tenderu za pružni pravac Beograd – granica sa Hrvatskom nameravao da učestvuje sa identičnom opremom. Zbog toga se nameće pitanje kako je moguće da problematična oprema ponovo konkuriše na poslovima za obnovu srpskih pruga. Jer, u pitanju nije samo novac već i bezbednost saobraćaja i putnika. Zbog olabavljenih veza šina i pragova, moguće je da voz isklizne sa koloseka, pogotovo pri velikim brzinama na budućoj modernizovanoj pruzi između Beograda i granice sa Hrvatskom – 160 kilometara na čas.
Očekivana velika brzina vozova na toj pruzi daje i odgovor zašto železnica traži veze šina i pragova bez šrafova. Naime, taj sistem je i napravljen za brze pruge. Osim „Pandrola", takav sistem, po licenci, proizvode i fabrike u Evropi.
Marko Lakić
[objavljeno: 19/07/2008.]
