Izvor: B92, 16.Jun.2021, 09:46
Forbs pohvalno o Srbiji: Ugledni ekonomista impresioniran našom premijerkom
Od malih zemalja u kojima se događaju velike stvari možemo mnogo naučiti, napominje Forbs.
"Nedavno sam se zainteresovao za slučaj Srbije. Kroz raspad Jugoslavije 1990-ih, zemlja je doživela rat, probleme sa ljudskim pravima, međunarodne sankcije, ekonomsko loše upravljanje i značajnu štetu na infrastrukturi. Polako izašavši iz ovih izazova, BDP zemlje u 2015. godini bio je 27,5% ispod nivoa iz 1989. godine", kaže Robert Volkot koji je intervjuisao našu premijerku. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Volkot je profesor inovacije i preduzetništva na dve najprestižnije škole za biznis u svetu: Booth School of Business na Univerzitetu u Čikagu i Kellogg School of Management na Nortwestern univerzitetu, serijski preduzetnik i VC investitor u preko 20 kompanija, kao i osnivač i predsednik globalne mreže za inovacije TWIN.
Kako navodi, od 2017. godine, srpska vlada, koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić, usredsredila se na ekonomski rast, privlačenje stranih investicija i jače inostrane odnose, težeći da se na kraju pridruži EU.
I Nemci hvale srpsku ekonomiju: "Broj jedan u Evropi"
Do sada je, ocenjuje, napredak Srbije u četiri godine bio impresivan. Svetska banka izveštava da zemlja "nastavlja da sprovodi programe koji se bave strukturnim slabostima, povećavanju efikasnost javnog sektora i eliminaciji uskih grla u rastu privatnog sektora".
Ipak, Volkota je, priznaje, najviše zaintrigirala uloga Ane Brnabić.
Od privatnog sektora ka javnoj službi
Brnabić nikada nije očekivala da će služiti u vladi. Prvu ulogu u Vladi, ulogu ministra za javnu upravu prihvatila je avgusta 2016. godine, kao deo prve Vučićeve vlade. Njena karijera do tada bila je u potpunosti fokusirana na privatni sektor. Opisana kao tehnokrata, ona se ponosi pragmatičnom efikasnošću, ocenjuje stručnjak.
"Ali doprinosi Brnabićeve to prevazilaze. Njena misija je da 'uradi sve o čemu je sanjala kao građanin' - tu su reforma javne uprave, uvođenje e-uprave, pružanje državnih usluga građanima 24/7", naglašava Volkot.
Otkako je postala premijer 2017. godine, ona je, dodaje, tvrdila da zemlja treba da "uhvati korak sa propuštenim vremenima", pozivajući se na prethodne godine sukoba i međunarodne sankcije. Postala je neumorni zagovornik dva prioriteta: digitalizacije i obrazovanja. Kada je najavila digitalizaciju kao svoj glavni prioritet, "95% Srbije se nasmejalo, bili su sumnjičavi, to se nije uklapalo u zajedničku viziju Srbije".
Uz snažnu Vučićevu podršku, Brnabić i njene kolege su pristupile poslu. Četiri godine kasnije, "svi govore o digitalizaciji". Globalne korporacije počele su da ulažu u tehnološki sektor u Srbiji na načine koji su bili vrlo malo verovatni pre nekoliko godina. Većina Srba danas veruje da je njihova budućnost digitalna.
Digitalizacija i elastičnost
"Iako je pred zemljom dug put - izazov koji prihvataju Vučić i Brnabićeva - zamah je na njihovoj strani", navodi Forbs. Globalna studija o "digitalnom napretku" koju su sproveli istraživači Flečer škole na Tafts univerzitetu analizirala je 90 ekonomija kroz 160 pokazatelja. Kao što je objavljeno u izveštaju Harvarda (Harvard Business Review), Srbija je rangirana kao ekonomija "izbijanja", koju karakteriše "ograničena postojeća digitalna infrastruktura, ali koja se brzo digitalizuje". Srbija se brzo kreće.
Digitalizacija u Srbiji "od pekara do Simensa"
Kada je kovid 19 pogodio svet, digitalna transformacija se isplatila. Zahvaljujući uslugama e-uprave, Srbija je mogla da nastavi sa većinom usluga na načine koji bi bili nemogući pre samo dve godine.
Izuzetno je to što je kroz pandemiju IT sektor proširio svoj procenat doprinosa srpskoj privredi. Danas na njega otpada gotovo isti nivo kao i na poljoprivredu, "što je gotovo neverovatno ... i čini nas otpornijim".
Ne odliv mozgova - cirkularni tok
Volkot dodaje da je tokom razgovora sa Brnabićevom ona naglašavala svoju posvećenost podršci razvoju srpskog naroda. To se ovo manifestuje kroz obrazovanje dizajnirano za budućnost. Osvrćući se na sledeću generaciju Srbije, Brnabićeva tvrdi: "Mi zapravo ne znamo koji će poslovi opstati. Dakle, jedino što znamo je da ih moramo naučiti kako da misle".
Radi se o izgradnji talenta, ali i pristupu svetu. Brnabić zagovara "cirkularni tok talenata". Iako se mnoge zemlje bore protiv "odliva mozgova" - gde obrazovani, prosperitetni građani napuštaju svoju zemlju - Brnabić ovo vidi kao priliku. Odliv mozgova "može ići naruku zemlji".
Odlazak od kuće radi novih prilika omogućava nova znanja, odnose i pristup tržištima.
"Ljudi koji odlaze iz Srbije nisu toliki problem. Ljudi koji se ne vraćaju su problem. Ono što kao zemlja treba da uradimo je da to pretvorimo u kružnu migraciju", kaže. Ljudi koji se vraćaju da bi zapošljavali, ulagali i živeli, dok zemlju povezuju sa svetom.
Nije samo korona; Sve više ljudi se vraća u Srbiju - ko se vraća, zašto, gde će da rade
Da bi pomogla, Vlada je kreirala organizaciju pod nazivom "Tačka povratka", službu za Srbe zainteresovane za povratak. Vlada Brnabićeve takođe koristi državnu organizaciju dijaspore u Silicijumskoj dolini - udruženje Srpski preduzetnici.
"Toliko nam pomažu. Ne samo ulaganjem u Srbiju, već i poučavanjem nas, mog tima, uključujući i mene, o tome šta treba da uradimo da bismo svoju viziju pretočili u stvarnost", istakla je ona.
Snaga iz obnovljivih izvora
Na ekonomskom horizontu, Srbija se suočava sa ključnom resursnom šansom - i pretnjom. Prema nekim procenama, zemlja ima možda 10% svetskih rezervi litijuma, neophodnih za električna vozila i skladištenje energije uopšte. Ogromna prilika za Srbiju, mada sa oprezom. Zemlje sa značajnim prirodnim resursima rizikuju prokletstvo resursa: postaju zavisne od lakog novca od kopanja i bušenja, prenosi Forbs.
Da procveta Jadar: Srbija od rudarenja do električnih automobila u 5 koraka
Budući da je Srbija gradila digitalno-omogućeno društvo sa raznovrsnijom ekonomskom bazom sa dodatom vrednošću, ovi resursi mogu pre postati ubrzavač nego prokletstvo. To je slučaj ako Srbija ostane posvećena negovanju široko zasnovanih sposobnosti, obrazovanja i inovacija neophodnih za napredak u 21. veku.
Ovlašćenje za promenu
Zasada je dobro. Dok se Srbi ustremljuju ka budućnost, Volkot je upitao Brnabićevu i šta želi za svog malog sina.
Ona teži tome da svi Srbi veruju u sposobnost svoje zemlje ne samo da se promene, već i za dugoročni napredak.
"Kada ljudi osete da su osnaženi onda mogu da rade šta god žele. Njihova zemlja se menja", kazala je.
A to je duh uz koji treba da napreduju zemlje svih veličina, zaključuje se.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
