Izvor: Politika, 15.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fondovi spasavaju berzu
Ukinuti porez na kapitalnu dobit. – Fondovi zainteresovani za veći plasman sredstava u inostranstvo
Pad vrednosti indeksa na srpskoj berzi amortizovali su investicioni fondovi, tako da su, zahvaljujući sposobnosti portfolio menadžera i brokera, građani koji su novac uložili u kupovinu investicionih jedinica izgubili manje novca nego da su sami trgovali na berzi.
Od početka godine Beleks 15 izgubio je 68 odsto vrednosti, a Belekslajn 59 procenata, dok je istovremeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primera radi, investiciona jedinica fonda „Fima Proaktiv” umanjena za 30 odsto.
Da bi olakšali rad investicionih fondova, u Hrvatskoj je stupila na snagu Hanfina dozvola fondovima da prošire ulaganja u hartije od vrednosti. Njima je omogućeno da ulažu u akcijekoje u slobodnoj prodaji imaju manje od deset odsto izdanja. Investicioni fondovi u našoj zemlji nemaju takvu vrstu ograničenja za ulaganje svoje imovine, ali su zato ograničenja više vezana za tip imovine u koju se mogu vršiti ulaganja, ali za sada nema najava da bi se tu moglo bilo šta promeniti.
Ukazujući na to da je Zakon o investicionim fondovima donet kasno, odnosno kad je tržište kapitala bilo na vrhuncu, Nataša Đuričić iz „Fima investa” smatra da je to uskratilo mogućnost da se fondovska industrija pokaže u najboljem svetlu i da dovoljnoojača kako bi u kriznim uslovima delovala stabilizirajuće na tržište.
– Da bi podstakla ulagače, domaće i strane, država bi trebalo da umesto sadašnjih 20 odsto potpuno ukine porez na kapitalnu dobit.Takođe bi bilo poželjno relaksiranjeraznih ograničenja,koja se odnose na ulaganja u inostranstvu, ali i omogućiti da investicione jedinice budu sredstvo obezbeđenja za uzimanje kredita kod banaka, pa i obezbediti mogućnost repo transakcija između fondova i drugih učesnika na tržištu – ističe Đuričić.
Portfolio menadžer „Fokus investa” Marko Milić ukazuje da su fondovi u Srbiji prošli dosta težak period suočavajući se ne samo s očekivanim „dečjim bolestima”, već i sa neočekivanim autizmom i tromošću nadležnih organa.
Pojedina pripremljena zakonska rešenja čekaju na usavršavanje više od godinu dana, iako su u tom periodu društva za upravljanje fondovima više puta ukazivala na potrebu njihove izmene. Trebalo bi da senadležni organi aktivnije uključe u poboljšanje uslova u kojima investicioni fondovi posluju, kao i dapronalaze mehanizme kojima bi se ublažili negativni efekti – kaže Milić.
Uz to, naš sagovornik smatra da su nepoznavanje drugih tržišta i visoki troškovi u odnosu na relativno skromnu imovinu kojom upravljaju odvratili društva za upravljanje fondovima od značajnijeg ulaganja u inostranstvu.
–Suprotno važećem ograničenju plasmana sredstava na stranim tržištima, društvima je potrebno omogućiti da veći deo imovine svojih članova ulože van zemlje, možda čak i do 100 odsto. Na taj način, pored veće mogućnosti diversifikovanja plasmana, članovi fonda bi mogli, ukoliko im odgovara investiciona politika, da izlože svoju imovinu kretanjima na drugim berzama, ne samo na srpskoj – naglašava Milić.
Milan Kovač, portfolio menadžer „Ilirike”, smatra da bifondovima dobrodošlo proširenje limita od 30 odsto za ulaganje u inostranstvo.
–Nema posebnog razloga za ograničenje ulaganja fondova u inostranstvo, pa bi ga zbog toga trebaloukinuti. Na taj način ulagačima u Srbiji bilo bi moguće ponuditi i sektorski profilisane fondove potpuno okrenute ka stranim tržištima. Proširenje limita ulaganja fondova u inostranstvoomogućilo bi širi manevarski prostor i fleksibilnost ulaganja, što znači da bi veći investicioni fondovi mogli da ulažu u likvidnije akcije u inostranstvu – naglašava Kovač.
Aleksandar Antonijević, portfolio menadžer „KD Investments a.d. Beograd”, tvrdi da bi nadležni državni organi trebalo da donesu regulativu koja će doprineti transparentnosti rada preduzeća,imajući u vidu da se na srpskom tržištu kapitala trenutno listiraju samo akcije četiri emitenta. Promene se ne bi odnosile samo na rad preduzeća nego i na investicione fondove čije bi poslovanje bilo lakše ukoliko bi postojali određeni pravni uslovi kao i finansijski instrumenti.
Dejan Spalović
[objavljeno: 16/10/2008]
