Izvor: Politika, 20.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flaširana savest
Da bi milijarda ljudi u svetu dobila vodu za piće potrebne su 23 milijarde evra godišnje, a potrošači u EU više od toga daju za kupovinu vode u bocama
Opsesivna želja sve većeg broja stanovnika Evropske unije da budu vitki, zdravi i dugovečni, da jedu "prirodnu" hranu i piju čistu vodu, počinje da se sukobljava sa njihovom ulogom boraca za očuvanje životne sredine. Najbolji primer za to jeste voda. Međunarodno istraživanje, objavljeno i na zvaničnom sajtu EU, pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je u Uniji prošle godine popijena neverovatna količina od 50,3 milijarde litara flaširane vode, što odgovara, poređenja radi, dvostrukoj zapremini Batermerskog jezera u Jezerskoj oblasti Velike Britanije.
Prosečno povećanje od po 3,3 odsto svake godine, počev od 2000, daje sasvim drugačiju sliku o Evropljanima kad se raščlani po zemljama. Naime, potrošnja flaširane vode u Velikoj Britaniji i Španiji povećana je čak za devet do 12 odsto, a u Poljskoj i baltičkim državama sedam odsto, dok je, na primer, u Francuskoj – opala.
Evropska prestonica flaširanih voda je Italija, gde svaki njen stanovnik popije oko 136 litara godišnje (i to one obične, nearomatizovane). Za njom je Nemačka sa 133 popijena litra. U Britaniji i Španiji je potrošnja svega 23 do 69 litara, pa valjda otuda toliki rast. Na dnu su Skandinavci, koji i dalje najradije piju "česmovaču".
Predviđajući u budućnosti sve veću potrošnju "proverene" vode u bocama, koja ima i svoje, nove brendove (voda sa ukusom voća, dodatnim mineralima i vitaminima), marketinški stratezi zadovoljno trljaju ruke. Već su smislili kampanju za "zdravu", "dijetalnu", "sportsku", "relaksirajuću" vodu u malim, velikim, zaobljenim, izduženim i spiranim flašama sa čudima od zatvarača i "pridržavača".
Nažalost, njihove planove bi mogli da poremete ozbiljni stručnjaci, koji – pod jedan – tvrde da nisu sve flaširane vode bolje od česmovača, i – pod dva – pitaju šta da se radi sa planinama nepovratne plastične ambalaže u koju se ta voda pakuje. Jedna vašingtonska nevladina organizacija, Institut za politiku Zemlje, utvrdila je, recimo, da flaširana voda koja košta 10.000 puta skuplje od "česmovače" nije i zdravija od nje: u 40 odsto slučajeva boce se toče iz vodovodnog sistema, i samo dopune mineralima. A što se tiče problema samih boca, istraživanja pokazuju da evropska industrija flaširane vode koristi oko milion tona takozvane PET ambalaže, koja se dobija preradom naftnih derivata, i većinom je biološki nerazgradiva (tačnije, potrebno joj je hiljadu godina da se razloži u prirodnim uslovima).
Istinski zaštitnici životne sredine ukazuju i na treći negativan aspekt "flašomanije": za ostvarenje jednog od milenijumskih ciljeva Ujedinjenih nacija, da se milijarda ljudi u svetu redovno snabdeva čistom vodom za piće, potrebne su 23 milijarde evra godišnje, a samo potrošači u EU svake godine plate više od 25 milijardi evra za kupovinu - vode u bocama.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 20.03.2007.]
