Izvor: RTS, 11.Feb.2015, 12:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiskalni savet: Štednja i u 2018. godini

Fiskalni savet je ocenio da je trogodišnji plan štednje koji je donela Vlada u načelu dobar, ali da će štednja morati da se nastavi i u 2018. godini jer sadašnjim planom neće doći do pada javnog duga od kraja 2017. godine, što je bio cilj tih mera.
Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) ne bi moglo da počne da se smanjuje pre 2018. kada bi, prema oceni Fisklanog saveta, premašilo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nivo od čak 83 odsto, prenosi Tanjug.

Fiskalni savet je na konferenciji za novinare naveo da bi, ukoliko dođe do zastoja u realizaciji rizičnijih delova programa, trebalo uključiti i rezervne mere koje bi automatski stupile na snagu.
Kao primer rizičnih i neizvesnih mera navode rešavanje sudbine petrohemijskog kompleksa do sredine ove godine ili smanjenje broja zaposlenih u javnoj upravi, zbog čega je potrebno da Vlada ima rezervni plan kad se nešto od toga ne ostvari.
Kako su istakli, neophodno je sklopiti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, (MMF) koji bi pratio ovakav program.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naglasio je da trogodišnji aranžman sa MMF-om povećava izglede za uspeh tog programa.
"Sličan plan donet je 2012. godine, ali se u program ušlo bez dogovora sa MMF-om, a nije bio sproveden ni program za rešavanje problema javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju. Zato je sada presudno da se program sprovodi uz dogovor sa MMF-om", rekao je Petrović.
Predsednik Fiskalnog saveta naveo je da su mere štednje bolne, ali primerene teškoj situaciji javnih finansija u Srbiji.
"Zbog veličine problema, umereniji plan ne bi bio odgovarajući i sigurno bi došlo do krize, javnog duga inflacije i pada BDP-a", rekao je Petrović.
Predsednik Fiskalnog saveta ocenio je da je najavljeno zaduživanje države u dinarima "ograničena mogućnost" i da neće moći da reši finasiranje javnog duga.
"Mislimo da je to ograničena mogućnost i da neće moći da reši finasiranje javnog duga. Dominatno zaduzivanje će i dalje biti u stranoj valuti", rekao je on na predstavljanju ocene Fiskalne strategije Vlade Srbije od 2015. do 2017. godine.
Kako je precizirao Petrović, od pet milijardi evra koje Srbija treba da servisira milijarda je u dinarima i tu Fisklani savet ne vidi da nešto može značajnije da se promeni.
"Od pet milijardi koje treba da servisiramo milijarda je u dinarima i tu ne vidimo da može nešto značajnije da se promeni. Tako da ne vidim tu veliki prostor", rekao je predsednik Fisklanog saveta.
Petrović je ocenio da "dinarizacija jeste poželjna stvar", ali je istakao da će zavisiti i od drugih stvar kao što je to koliko je uspešna fiskalna konsolidacija i makrostabilnost.
Altiparmakov: Srbija nema strategiju za upravljanje dugom
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da Srbija nema konzistentnu i stručnu strategiju za upravljanje javnim dugom i valutnim rizicima, i da nam je takva strategija potrebna, posebno zato što se najčešće zadužujemo u stranim valutama.
On je predstavljajući ocene Fiskalne strategije Vlade Srbije od 2015. do 2017. godine naveo da je dolar prošle godine ojačao za 10 odsto i na osnovu toga naš javni dug je povećan za više od pola milijarde evra.
"Drugačije rečeno, rashodi za kamate su nam zbog kursnih razlika porasli između osam i devet milijardi dinara", rekao je Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, nije greh da država gubi na kursnim razlikama, jer je kretanje kursa nepredvidivo, ali jeste da nema nikakav konzistentan plan za upravljanje rizikom. To je, kako je kazao, praksa iz prethodne decenije.
"Imali smo situaciju iz 2003. godine kada je država dug od preko dve milijarde dolara konvertovala u evre, i usled toga, zbog deprecijacije dolara od 25 odsto, izgubila 300 miliona evra na kursnim razlikama", rekao je Altiparmakov.
On je kazao da ne postoje stručni materijali koji bi objasnili zašto je to odlučeno, već jedino može da se nasluti da je strategija bila da se Srbija dominantno veže za evro, u kom slučaju bi i dugovi trebalo da budu u toj valuti.
"Od 2011. menjamo stav pa ponovo krećemo da se zadužujemo u dolarima, i to za milijardu, ali ne kupujemo osiguranje od valutnog rizika. I druge zemlje su se zaduživale u toj valuti, poput Hrvatske ili Slovačke, ali su one kupovale osiguranje", rekao je on dodajući da se Srbija zadužila u dolarima i u 2012. i u 2013. godini.
Altiparmakov se osvrnuo i na projekciju vlade u Fiskalnoj strategiji po kojoj bi se učešće javnog duga u BDP-u zaustavilo u 2017. godini na 79 odsto.
"Čak i ako ne bude bilo iskliznuća kada je reč o planu štednje, granica od 80 odsto bi lako mogla da bude probijena", rekao je on.
Ključna razlika između onoga što ocenjuju Savet i Vlada Srbije jeste što "vlada u svojim projekcijama pretpostavlja realno jačanje dinara, čime bi se smanjio udeo duga u BDP-u".
"To je vrlo optimistična projekcija, a s druge strane kretanje kurseva niko ne može da predvidi. Dobra praksa je ipak, kao što i mi radimo, da se prilikom izrade projekcija uzima nepromenjena vrednost kursa", rekao je Altiparmakov.
On doduše smatra i da realno jačanje dinara ne bi bilo konzistentno sa privrednim oporavkom Srbije, jer, objašnjava, "jačanje vrednosti dinara smanjuje učešće duga u BDP-u ali potkopava izvoz, a ključno za privredni rast je da imamo dinamičan izvoz".

Nastavak na RTS...

Press: Loše vesti: Kaiš ćemo morati da stežemo i u 2018.

Radio Slobodna Evropa: Fiskalni savet Vladi: Stezati kaiš godinu duže