Izvor: B92, 12.Maj.2016, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fiskalni savet: Reforme preduzeća ne idu po planu
Beograd -- Fiskalna kretanja u prva četiri meseca ove godine su zadovoljavajuća, ali zabrinjava kašnjenje u reformskom delu programa za ozdravljenje javnih finansija.
Fiskalni savet Srbije očekuje da će budžetski deficit opšte države za četiri meseca ove godine iznositi oko 25 milijardi dinara.
To je, prema oceni tog tela, prilično mali deficit za ovaj period godine i iznosi svega 15 odsto od ukupno planiranog manjka za 2016. godinu.
U najnovijem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da, ukoliko se trend rasta naplaćenih poreskih prihoda nastavi i u narednim mesecima, uz dobru kontrolu rashoda države, otvara se mogućnost da trajni fiskalni deficit u 2016. bude osetno manji od planiranih 4 odsto BDP- a.
"Fiskalna kretanja u prva četiri meseca 2016. su zadovoljavajuća, ali zabrinjava kašnjenje u reformskom delu programa za ozdravljenje javnih finansija. Fiskalni deficit od oko 25 milijardi dinara u prva četiri meseca prilično je mali, ako se ima u vidu da je to svega 15 odsto od ukupnog planiranog fiskalnog deficita u 2016. godini, koji iznosi 164 milijarde dinara", konstatuje Savet.
Deficit opšte države do aprila, kako se dodaje, smanjen je za više od 15 milijardi dinara pod uticajem privremenih činilaca, dok trajno poboljšanje fiskalnih kretanja Savet procenjuje na oko 10 milijardi dinara.
Napominjući da se u prethodnim godinama tokom prva četiri meseca obično ostvarivalo oko 30 odsto od ukupnog godišnjeg deficita, što bi za posmatrani period 2016. iznosilo približno 50 milijardi dinara, Fiskalni savet primećuje da je "na prvi pogled, do sada ostvareni deficit upola manji od očekivanog", ali da je na to uticalo nekoliko privremenih činilaca.
"Naime, u januaru je u budžet jednokratno uplaćeno 12,8 milijardi dinara po osnovu prodaje licenci za korišćenje telekomunikacionih frekvencija, dok zbog kašnjenja u sprovodjenju planirane racionalizacije broja zaposlenih u opštoj državi nisu isplaćene otpremnine u iznosu od oko 5,0 milijardi dinara", piše u dokumentu.
Ukoliko isključimo uticaj pomenutih privremenih činilaca na smanjenje fiskalnog deficita u prva četiri meseca, dolazimo do zaključka da je trajno umanjenje fiskalnog deficita bilo znatno manje i iznosilo je blizu 10 milijardi dinara - premda je i to svakako zadovoljavajući rezultat, ocenio je Fiskalni savet.
Iza tog dobrog rezultata prvenstveno stoji umereni rast poreskih prihoda, a aprilski podaci su, kako se navodi, dodatno učvrstili prethodne ocene Fiskalnog saveta da je verovatno reč o strukturnom poboljšanju javnih finansija.
Održivost ostvarenih fiskalnih rezultata i uspeh čitave fiskalne konsolidacije presudno zavisi od reformi javnih preduzeća, koje prema, dostupnim informacijama, ne idu po planu, smatra Savet i dodaje da u su započete reforme u EPS-u, Železnicama zastale, a da su najmanje odmakle u Srbijagasu.
Fiskalni savet je ponovio stav da bi dalje odlaganje reformi najvećih javnih preduzeća i eventualno prevaljivanje njihovih ogromnih dugova na državu poništilo sve dosadašnje napore za ozdravljenje javnih finansija.
U Izveštaju se navodi da kasne i važne reforme na planu racionalizacije broja zaposlenih u opštoj državi, i upozorava na opasnost da najveća preduzeća u procesu privatizacije ostanu u državnom vlasništvu i posle isteka važenja zaštite od prinudne naplate poverilaca, krajem maja 2016.
U tom kontekstu, u dokumentu se navode primeri RTB Bora, rudnika Resavica, PKB-a, Galenike, ocenjuje da je "za sada neizvesno da li će od juna neka od njih moći da posluju održivo na tržišnim principima, ili će otići u stečaj, ili će država nastaviti da direktno ili posredno pomaže njihovo poslovanje - što bi moglo da košta budžet dodatnih 200 miliona evra godišnje".
.jpg)
