Izvor: RTS, 05.Sep.2016, 15:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiskalni savet: Fiskalna kretanja izuzetno povoljna

Ukupan deficit budžeta bi u 2016. mogao da bude upola manji od planiranog, oko dva odsto BDP-a, ocenio je Fiskalni savet dodajući da su fiskalna kretanja u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine izuzetno povoljna. Savet ističe da još oko 200 preduzeća čeka privatizaciju ili stečaj.
U masečnom izveštaju Fiskalnog saveta ističe se da je to veoma dobar, čak znatno bolji od planiranog, fiskalni rezultat >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << - kad se ima u vidu da je za ovu godinu Vlada planirala deficit opšte države od četiri odsto BDP-a.

"Upola manji fiskalni deficit u odnosu na plan rezultat je izuzetno velikog rasta naplaćenih prihoda, koji će više nego nadomestiti izostanak svih planiranih ušteda na rashodima", navedeno je.
Kad se podvuče crta i kad se iz fiskalnih kretanja isključe privremeni činioci, ocena Saveta je da bi deficit u 2016. bio oko 2,5 odsto BDP-a - što je prava mera deficita s kojim se ulazi u sledeću godinu.
U prvih sedam meseci 2016. prihodi opšte države bili su gotovo jednaki ukupnim javnim rashodima, tako da je zaključno s julom mesecom ostvaren izuzetno nizak fiskalni deficit od svega 0,9 milijardi dinara.
"Do kraja godine, međutim, očekujemo uobičajeni sezonski rast javne potrošnje, koja će se vrlo verovatno i vanredno povećati usled izvršenja nekih jednokratnih trenutno neplaniranih rashoda države – poput preuzimanja duga Petrohemije od oko 100 miliona evra prema NIS-u", navedeno je u saopštenju.
Zbog toga, navode, u narednim mesecima očekivan je postepeni rast fiskalnog deficita, tako da će ukupan manjak u budžetu u 2016. najverovatnije biti na nivou od oko dva odsto BDP-a.
Iza veoma povoljnih fiskalnih kretanja u ovoj godini, kako je navedeno, najvećim delom stoji snažan i ekonomski poželjan rast naplaćenih javnih prihoda.
"Procenjujemo da bi ukupni prihodi budžeta u 2016. mogli biti ostvareni u iznosu koji je za čak 110 milijardi dinara, što je 2,7 odsto BDP-a, veći u odnosu na plan, pod uticajem nekoliko različitih činilaca. Od toga, neke činioce ocenjujemo kao trajne, a neke kao privremene", piše u izveštaju.
"Efikasnija naplata poreza" 
Fiskalni savet ocenjuje da je prognozirano povećanje poreskih prihoda preko plana za oko 80 milijardi dinara - trajno fiskalno poboljšanje.
"Približno polovina ovog rasta posledica je efikasnije naplate poreza usled suzbijanja sive ekonomije, što se najviše odrazilo na rast prihoda od PDV-a i akciza. Druga polovina potiče od promena u makroekonomskom okruženju - veći prihodi od doprinosa, poreza na dobit, poreza na dohodak i nekih specifičnih okolnosti, poput povećanja cena cigareta i posledično većih akciza na duvanske proizvode", navedeno je.
Porast neporeskih prihoda za oko 30 milijardi dinara u odnosu na plan, poput jednokratne uplate za korišćenje frekvencija iz opsega 4G mobilne telefonije i povećane uplate dividendi državnih preduzeća, Savet ocenjuje kao privremen.
Fiskalni savet očekuje da će i rashodi biti veći od planiranih i to za oko 25 milijardi dinara, uz bitnu promenu strukture državne potrošnje.
Kako su ocenili, dobro je to što preko polovine prekomernog trošenja odlazi na javne investicije, pa se, kako su rekli, može reći da su javni rashodi u ovoj godini načelno pod kontrolom.
Međutim, ukazuju i da neke od glavnih mera Vlade za strukturno umanjenje rashoda države u 2016. godini nisu dale očekivane rezultate, a to se prevashodno odnosi na racionalizaciju broja zaposlenih u opštoj državi.
Sa druge strane, tvrde da je očekivani nivo deficita u 2016. dovoljan je da se zaustavi rast učešća javnog duga u BDP-u, čime se otklanja neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga.
Predviđena makroekonomska i fiskalna kretanja do kraja 2016. zaustaviće dalji rast javnog duga Srbije na nivou od 76-77 odsto BDP-a, što je neznatno smanjenje u odnosu na 2015. godinu.
"To je odličan rezultat, imajući u vidu da je ostvaren godinu dana pre nego što je bilo očekivano i to zbog znatno bolje naplate javnih prihoda", zaključuje Savet uz opasku da je tako neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga izbegnuta, i upozorenje da je Srbija i dalje prezadužena zemlja.
"Privatizacija ili stečaj za još 200 firmi"
Fiskalni savet ističe da se dosadašnji učinak u rešavanju statusa preduzeća u privatizaciji može se u najboljem slučaju oceniti kao polovičan, a još oko 200 preduzeća čeka na konačno rešenje - privatizacija ili stečaj.
U mesečnom izveštaju ovog tela, navedeno je da privatizacija i u 2016. ide sporije nego što je planirano, uprkos znatnom pomaku u rešavanju statusa tih preduzeća.
Broj radnika koji i dalje radi radi u preduzećima sa nerešenim statusom je, prema ovom izveštaju, oko 45.000, što, kako je navedeno, jasno pokazuje da do sada nije rešena ni polovina problema.
"Da ni u 2016. nije urađeno mnogo potvrđuje iznos potrošenih sredstava za socijalne programe radnicima u ovoj grupi preduzeća do kraja jula meseca - od budžetiranih šest milijardi dinara u Tranzicionom fondu isplaćeno je manje od dve milijarde", ističu u Fiskalnom savetu.
Najvažniju promenu od sredine 2016. predstavlja, kako je navedeno, donošenje Unapred pripremljenih planova reorganizacije (UPPR) za osam strateški važnih preduzeća.
"Iako je još prerano za ocenu uspeha u sprovođenju UPPR-ova, postoje preduzeća kod kojih su definisane jasne kratkoročne mere i u narednim mesecima pratićemo 'prolazna vremena' u njihovom sprovođenju", navedeno je u izveštaju.
Savet navodi primer RTB Bora gde je predviđeno da već u 2016. preduzeće
napusti 400 radnika, kao da tu bude uveden profesionalni menadžment od početka 2017.
Ističe se da je u slučaju Resavice, veoma je važno da Vlada već do kraja godine usvoji precizan plan restrukturiranja, kako bi taj proces konačno otpočeo, a i budžet države za sledeću godinu predvideo sve neophodne izdatke.
S druge strane, kako navode iz Saveta, ohrabruju najave pronalaženja strateškog partnera i održivog rešenja za neka državna preduzeća, poput "Galenike", PKB-a, od kojih se posebno u slučaju Galenike čini mogućim da se u narednih nekoliko meseci pronade strateški partner, koji bi uz manjinsko učešće u kapitalu dobio i pravo upravljanja preduzećem.
Savet upozorava da bi ogromni dugovi i loše poslovanje javnih preduzeća mogli i u budućnosti opet pasti na teret građana i snažno povećati javni dug, što bi praktično poništilo dosadašnje rezultate fiskalne konsolidacije.
"Našu ocenu ne menja ni činjenica da su neka preduzeća (EPS, Srbijagas) u 2015. ostvarila bolji poslovni rezultat u odnosu na prethodne godine, budući da je analiza otkrila da iza toga dobrim delom stoje privremeni činioci", piše u izveštaju.
U izveštaju je Savet posebno analizirao kretanje rashoda za zarade zaposlenih u fiskalno najvažnijim javnim preduzećima i zaključio da pojedina preduzeča nisu potpuno dosledno sprovodila zakonsku odredbu o smanjenju zarada za 10 odsto u 2015. godini.
"Najveće i ekonomski najopasnije odstupanje napravljeno je u EPS-u, dok kod ostalih preduzeća načelno možemo reći da su isplaćene zarade približno bile u skladu sa zakonskim odredbama - iako je i u njima bilo tendencija da se deo zakonskog umanjenja zarada nadoknadi", navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

Nastavak na RTS...

Telegraf.rs: FISKALNI SAVET: Odličan rezultat, deficit manji od planiranog