Izvor: B92, 17.Mar.2011, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Firme gubitaši, plate iznad proseka

Beograd -- Vlada Srbije moraće najkasnije do jeseni bar delimično da uđe u depolitizaciju, ali i u privatizaciju velikih javnih preduzeća i firmi čiji je većinski vlasnik.

Do tada, otkrivaju u Nemanjinoj 11, razmotriće se način finansiranja ovih firmi, ali i putevi zarade javnih preduzeća.

Činjenicu da je NIS u prošloj godini ostvario profit od 16,5 milijardi dinara razmatrali su, tvrde, i u Vladi.

Jer, dobit naftaša u drugoj godini posle privatizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nameće pitanje da li neka od javnih preduzeća od pozitivnog bilansa deli jedino - državno upravljanje. Ukupno 700 firmi na državnom i lokalnom nivou, od 2001. do prošle godine imalo je oko četiri milijarde evra. Deo „minusa" su i ranija dugovanja NIS od 33 milijarde dinara.

Čak 32 milijarde dinara subvencija

Osim profesionalnog menadžmenta, najavljuje se i smanjenje državnih subvencija. Država je ove godine, prema Zakonu o budžetu, za sve vrste subvencija namenila oko 32 milijarde dinara, od kojih je polovina za Železnice Srbije. Tako bi ovo javno preduzeće iz budžeta trebalo da dobije 16,4 milijarde. Najveći deo, čak 12,9 milijardi dinara, Železnice planiraju da potroši na zarade.

Pet od 16 republičkih javnih preduzeća u 2009. imalo je gubitak od ukupno 18,9 milijardi dinara - EPS, Železnice Srbije, PEU Resavica, Putevi Srbije i Jat. Drugih šest ostvarilo je dobit od 22,6 milijardi dinara. Svi gubitaši, izuzev Železnica, istovremeno su isplaćivali plate veće od republičkog proseka, i to do čak za 2,4 puta poput Jata.

Istovremeno, država pomaže javnim preduzećima i kroz garancije za kredite. Ti zajmovi mere se stitinama miliona evra. Na listi preduzeća za čije kredite garantuje država su EPS, Putevi Srbije, Železnice Srbije, Jat, Srbijagas...

"Rezultat NIS je dobar pokazatelj, jer ukazuje na to da ono što smo zvali javna preduzeća u sebi ima ekonomski potencijal", kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On navodi da "postoji više razloga zašto druga javna preduzeća ne ostvaruju iste rezultate. Prvi je što njima upravljaju partijski kadrovi koji mogu, ali ne moraju, biti stručni. Zbog čuvanja socijalnog mira, javna preduzeća imaju neekonomske cene, koje su, i takve kakve su, previsoke za građane Srbije. Većina veruje da će svi problemi javnih preduzeća da se reše njihovom prodajom. Iz jednog ugla to i jeste tako".

"Druga strana medalje je da od javnih preduzeća, kojima pripada infrastruktura, zavisi ostatak privrede u Srbiji. Ja se zalažem da u strateškim preduzećima država treba da ostane većinski vlasnik ili da u najmanju ruku zadrži stratešku kontrolu. Država može da bude vlasnik, ali ne sme da bude upravljač", kaže Savić.

Nastavak na B92...