Izvor: Blic, 26.Okt.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijska kriza stigla do Mađarske
Kad najbogatiji čovek jedne zemlje izgubi poverenje u hartije od vrednosti najveće državne kompanije, onda se zaista može reći da je situacija - alarmantna.
To se upravo ovih dana dogodilo u Mađarskoj, baš u trenutku kada je na berzi u Budimpešti privremeno zaustavljena prodaja akcija OTP banke i Mađarskog naftnog preduzeća zbog naglog pada vrednosti.
Vlasnik i generalni direktor OTP banke Šandor Čanji, prvi na listi "Top 100" najbogatijih domaćih Mađara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prodao je u jednom trenutku sve svoje akcije u "Molu", dobivši za 12.450 komada 176 miliona forinti (730.000 evra).
Samo nedelju dana kasnije, Čanji se sreo s generalnim direktorom "Mola" Žoltom Hernadijem. Dogovorili su se da pokušaju da zajedničkim snagama doprinesu izlasku zemlje iz finansijske, a sve više i ekonomske krize, pa su najavili "krizni program", koji će ponuditi vladi Ferenca Đurčanja.
Jedan od povoda njihovog angažovanja bio je ovdašnji ođek finansijske krize u SAD i Evropskoj uniji. U prve dve nedelje oktobra, iz takozvanih investicionih fondova u Mađarskoj je povučeno 119 milijardi forinti, a panika je zahvatila i male akcionare.
Štediše još veruju bankama, mahom u stranim rukama, ali je i u njima više bilo podizanja novca nego novih uloga. Dramatičnom je situaciju nazvao i sam premijer Đurčanj, pozivajući kompletnu političku, intelektualnu i privrednu elitu da na jednom "nacionalnom samitu" razmotre šta naciji valja činiti.
On je, u ime vlade, obećao štednju i dalje "stezanje kaiša", kako bi se strani investitori ubedili da u Mađarsku vredi ulagati. U međuvremenu, Mađarska nacionalna banka je zatražila hitnu pomoć Evropske centralne banke, kako bi se zaustavio pad vrednosti mađarskih državnih akcija i kurs forinte.
Spasonosni pojas je stigao u vidu pet milijardi evra kredita, koji je odmah ubačen u finansijski krvotok Mađarske. Time je izbegnut krah međubankarskog poslovanja - možda i berze, a kurs evra je pao sa 270 na 250 forinti.
Injekcija je, dakle, oživela pacijenta, ali to nikako ne znači da je bolesnik ozdravio, kažu mađarski stručnjaci.
Strani analitičari smatraju da je Mađarska "najslabija karika" u privrednom lancu Evropske unije - pre svega zbog ogromne zaduženosti. Ukupan dug zemlje je lane dosegao 62 milijade evra, a ove godine se još više povećao zato što država i dalje troši više nego što zarađuje.
To je navelo međunarodnu agenciju za ocenu kredibilnosti država "Standard i Purs" da Mađarsku spusti u nižu kategoriju, što znači da će ubuduće novac dobijati pod nepovoljnijim uslovima.
Vlada je svesna toga pa je u pripremi budžeta za iduću godinu najavila da će nastaviti da štedi i da sprovodi reforme, iako objektivno ne može da bogznašta učini - zato što je manjinska.
U situaciji u kojoj se nalazi još od 1. maja ove godine, vlada nije mogla da postigne neki iole značajan uspeh, sem da ponudi gomilu varljivih kompromisa.
Ministar finansija Janoš Vereš je izjavio da će ovogodišnji budžetski deficit biti 3,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je za 0,4 procenta bolje od planiranog, a dogodine bi trebalo da se spusti na 2,9 odsto.
Nezavisni ekonomisti smatraju da taj plan nije realan zato što privredni rast neće dostići ni 1,0 odsto BDP, a problem je recesija u EU, kuda Mađarska izvozi tri četvrtine svojih proizvoda.
Sem članova Đurčanjove vlade, optimista je i guverner MNB Andraš Šimor. Po njegovom mišljenju, šanse da mađarska država doživi slom poput onoga koji je zadesio Island, ravne su nuli.
"Ako zatreba, ECB će ponovo priskočiti u pomoć, a isto očekujemo i od Evropske komisije. Tu je i Međunarodni monetarni fond čije mogućnosti još nismo iskoristili", dodao je Šimor.
.jpg)
