Izvor: S media, 21.Jul.2009, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Finansijska kriza od 24 biliona dolara
Vlada Sjedinjenih Američkih Država je već izdvojila za pomoć finansijskom sektoru u zemlji 4,7 biliona dolara, ali bi ukupni izdaci za pomoć privredi i finansijskom sektoru, u vezi sa aktuelnom finansijskom krizom, pod najgorim okolnostima mogli da dostignu gotovo 24 biliona dolara, navodi se u izveštaju pripremljenom za američki Kongres.
To praktično znači da bi finansijska kriza mogla da košta SAD gotovo 80.000 dolara po glavi stanovnika, izjavio je generalni inspektor >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << programa TARP vladine pomoći bankarskom sektoru Nil Barofski (Neil Barofsky), koji je pomenuti izveštaj pripremio i danas bi trebalo da ga ga predstavi kongresnoj Komisiji za kontrolu i vladinu reformu, objavile su novinske agencije.
Portparol ministarstva finansija Endrju Vilijams je, medjutim, izjavio da je američka vlada, za sada, izdvojila za tu podršku manje od dva biliona dolara i da su procene Barofskog pogrešne, jer ne uzimaju u obzir aktivu koju sadrže ti programi, niti takse koje bi trebalo da smanje troškove koji ostaju na plećima poreskih obveznika.
"Te procene ne obezbedjuju odgovarajući okvir za vrednovanje potencijalnih troškova tih programa (pomoći)", tvrdi Vilijams ukazujući da te prognoze "računaju sa hipotetičkom maksimalnom veličinom programa, a nikada se nije računalo sa njihovom simultanom maksimalizacijom".
Vilijams je dodao da struktura programa obuhvata rastuće troškove koji sa normalizacijom finansijskih tržišta smanjuju njihovu atraktivnost i ukazao da se smanjuje zavisnost finansijskih institucija od tih programa, što dokazuje i to da su 70 milijardi dolara, koje su banke koristile iz programa TARP, već vratile.
Barofski je, medjutim, u svom izveštaju koji se odnosi na primenu programa TARP, izneo tvrdnju da ministarstvu finansija nije uspelo da usvoji mere za povećanje transparentnosti tog programa, tako da poreski obveznici ne znaju kako banke koriste dobijena sredstva.
On je dodao da se TARP razvio u program "neslućenih razmera i komplikovanosti", koji guta stotine milijardi dolara iz džepova poreskih obveznika.
Program TARP, za koji je izdvojeno 700 milijardi dolara radi pomoći bankarskom sektoru u SAD, samo je vrh ledenog brega u okviru vladine podrške finansijskom sektoru te zemlje, ukazuju analitičari.
"Ma koliko je veliki i važan TARP je samo jedan deo mnogo šireg vladinog nastojanja za stabilizaciju i podršku finansijskog sistema", upozorio je Barofski ističući da bi ukupna potencijalna podrška federalne vlade mogla dostići do 23,4 biliona dolara (16,67 biliona evra).
Kongresmen republikanaca Darel Isa (Darrell Iša) je, takodje, upozorio da je ignorisanje preporuka u vezi sa transparentnošću vladine pomoći bankarskom i finansijskom sektoru uopšte, u suprotnosti sa obećanjima predsednika Baraka Obame.
"Ne znam kako se može opravdati to da se od Amerikanaca taji na koji se način troše dolari od njihovih poreza", dodao je kongresmen.
SAD nastoje da osim podrške finansijskom sektoru istovremeno pojačaju i njegovu regulaciju.
Obama je u junu predstavio izmene u sistemu finansijske kontrole koje bi trebalo da ojačaju vladin nadzor nad bankama i da spreče ponavljanje sadašnje finansijske krize, podsećaju mediji.
Predsednik SAD je juče za televiziju PBS izjavio da finansijske institucije sa Volstrita još nisu izrazile žaljenje nad svojim rizičnim transakcijama koje su i pokrenule finansijsku krizu i uticale da se privreda SAD uvuče u recesiju.
"Nemate osećaj da ljudi sa Volstrita osećaju nekakvo žaljenje zbog takvog reskiranja", rekao je Obama dodajući da, takodje, nema ni osećaj da je kao posledica toga što se dogodilo došlo do promene kulture i ponašanja (banaka) i da su upravo zbog toga toliko važni predlozi za reformu finansijske kontrole, koju predlažu.
