Izvor: Blic, 12.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fiktivna trećina uvoza
Fiktivna trećina uvoza
BEOGRAD - Država ostaje bez značajnog dela prihoda jer uvoznici prikazivanjem naduvanih faktura smanjuju carinske stope i izbegavaju plaćanje poreza na razliku u ceni, upozorio je juče Mlađan Dinkić, guverner NBJ, navodeći podatak da je za deset meseci ove godine, prema podacima uvoznika, uvezena roba u vrednosti od 4,3 milijarde dolara za koju je, prema zvaničnim papirima, plaćena 3,1 milijarda dolara, odnosno 30 odsto manje od prikazanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uvoza.
- Jasno je da našim firmama niko ne prodaje robu bez garancija ili na odloženo plaćanje. To znači da uvoznici prikazaju da je uvoz veći nego što stvarno jeste kako bi na granici platili carine po nižim carinskim stopama i za sebe ostvarili profit - rekao je Dinkić na konferenciji za novinare, ali nije želeo da navodi imena uvoznika koji barataju lažnim fakturama.
Ti podaci su, kako je objasnio, poznati nadležnim organima i njima bi posebno trebalo da se pozabave poreznici i devizni inspektorat koji trenutno i ne funkcioniše. Ukoliko bi se sprečavao i sankcionisao fiktivni uvoz i plaćanja fantomskih firmi, poreske stope bi mogle da budu manje, rekao je Dinkić. On je dodao da je samo u toku jedne nedelje proverom menjačnica i filijala u Novom Sadu pronađena dokumentacija za fiktivna plaćanja 41 fantomske firme u iznosu od 28 miliona evra. Takođe, utvrđeno je da su obavljena plaćanja na račune u neke zemlje koje su poreski raj, poput Kajmanskih Ostrva i Vanuatua, iz kojih nikakva roba nije uvezena, dok je, na primer, na Kipru plaćeno 360 miliona dolara više od vrednosti uvoza. Kao uvozne destinacije gde su plaćani naduvani računi on je naveo Lihtenštajn, Devičanska Ostrva, Maršalska Ostrva, Gibraltar, Sejšelska Ostrva, Panamu, Bahame, Niue, Maltu, Mongoliju, Ujedinjene Arapske Emirate, Libiju... On je predložio da se naknadno oporezuje uvoz koji nije plaćen jer bi to nateralo uvoznike da prikazuju podatke o stvarnom uvozu.
Govoreći o isplati stare devizne štednje Dinkić je rekao da je promet obveznicama i dalje obiman i u prethodna dva meseca iznosio je 40 miliona evra. Od toga je oko polovine vanberzanska trgovina, rekao je Dinkić potvrđujući da je devizna štednja u novembru porasla za 20 miliona evra i sada premašuje 800 miliona evra.
Na prvom mestu po visini devizne štednje je i dalje 'Komercijalna banka', zatim slede 'Rajfajzen banka', 'Vojvođanska', 'Sosijete ženeral', 'Delta banka', Nacionalna štedionica i 'Majkrofajnans banka'. Dinkić je rekao da je došlo do laganog pomeranja ročnosti uloga ka dugoročnim štednim ulozima, što znači da se vraća poverenje u banke. Dobitak bankarskog sektora je četiri milijarde dinara, ali su banke zbog knjiženja gubitaka na osnovu stare devizne štednje pokazale gubitak, rekao je Dinkić i dodao da je zadovoljan stanjem u bankarskom sistemu.
Pripreme za prelazak platnog prometa u banke se, prema njegovoj oceni, odvijaju po planu. Oko 30 pratećih propisa je pripremljeno, a testiranja obavljena 1. i 8. decembra pokazala su da su banke spremne za ovaj posao.
Od sredine iduće godine bar tri banke će, kako je najavio, biti u postupku tenderske privatizacije, a stranci se najviše interesuju za 'Jubanku', 'Kontinental banku', 'Panonsku banku' i 'Novosadsku banku'. M.V. Isplata štediša 'Jugoskandika'
U ponedeljak, 16. decembra, počinje isplata štediša 'Jugoskandika', najavio je Dinkić. Do sada je u postupak obrade ušlo 20.000 zahteva, a od iduće nedelje po 1.000 štediša dnevno biće isplaćivano. Do sada je štedišama 'Dafiment banke' izdato 28.000 potvrda na osnovu kojih bi trebalo da se isplate ulozi vredni 43 miliona evra. Štediše ove banke podigle su šest miliona evra, a ostalo je podignuto u obveznicama, rekao je Dinkić.
