Izvor: Politika, 10.Dec.2009, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država i privreda ne mogu da brane fiksni kurs

Kurs je mera i našeg rasipništva. – Malo pomeranje vrednosti dinara gore ili dole ne znači nestabilnost, već potvrdu njegove tržišne vrednosti u odnosima ponude i tražnje, tvrdi guverner NBS Radovan Jelašić

Srbija se na početku procesa tranzicije odlučila za fleksibilan devizni kurs. U tom režimu posao Narodne banke Srbije je da svaki dan meri tu „temperaturu”. Kod nas je, nažalost, postao običaj da za sve ono što se s kursom događa bude kriv onaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko tu „temperaturu” meri, ali kada dinar jača – e, tada su svi zaslužni i sve je u redu. A kada smo povećavali nezarađene plate, delili povišice penzionerima, trošili privatizacione prihode, uvećavali javnu potrošnju" niko se ni začas nije upitao kakav će sutra biti kurs. O uticaju svega toga na kurs uči se na prvoj godini malo boljih ekonomskih fakulteta, upozorio je guverner NBS Radovan Jelašić u razgovoru za „Politiku” odgovarajući na pitanje šta se trenutno događa s deviznim kursom nacionalne valute.

Guverner podseća da smo u ovu godinu zakoračili s vrednošću evra od 88 dinara. U februaru je stigao do maksimalne vrednosti od oko 97 dinara. NBS je pre neki dan, kada je videla, da „temperatura”, odnosno tražnja raste, intervenisala sa 42 miliona evra. Evro danas vredi 95,3 dinara. Da li se zbog tih odstupanja od dinar-dva gore-dole, kurs može oceniti nestabilnim? Očito – ne. I pored svih kolebanja, ipak, imamo relativno stabilan kurs, ističe guverner i dodaje da mnoge zemlje poput Češke, Poljske, Ukrajine, Turske, Rumunije, pa i Amerike, Britanije i Japana imaju veću oscilaciju kursa svojih valuta, ali tamo to niko ne doživljava kao smak sveta, već gleda kako da umanji efekat kursa na bilanse stanja i uspeha.

Objašnjavajući šta se zapravo dogodilo ovih dana i usled čega je došlo do izvesne neravnoteže na tržištu, guverner Jelašić u prvi plan ističe postepeno snižavanje referentne kamatne stope. Svako njeno smanjivanje mora u izvesnoj meri da se odrazi i na kurs, kamate i cenu državnog zaduživanja. To što se dogodilo ovih dana signal je i centralnoj banci kakav je efekat smanjivanja referentne kamatne stope na kurs.

Jasno je da u isti čas ne mogu ruku pod ruku ići referentna kamatna stopa od pet odsto i kurs evra od 80 dinara, kako bi neki želeli. To, prosto, ne ide. Ono što gabuni u celoj ovoj situaciji jeste činjenica da danas imamo niži kurs nego u februaru, ali ni on nije dovoljno dobar.

Guverneru Jelašiću je potpuno nejasno zbog čega se građani, ali i poslovni ljudi „izlažu otvorenoj deviznoj poziciji”. Drugim rečima, zbog čega se zadužuju u evrima, ako imaju prihode u dinarima. Mnogima je, nažalost, izgledalojevtinije da uzmu kredit u evrima po pet, nego u dinarima od 15 odsto. Kurs je ceh koji se tom olakom poslovnom politikom mora platiti i tu NBS ništa ne može da učini, poručuje guverner.

Na ponovljeno pitanje da još nismo dobili jednoznačan odgovor šta se, ipak, dogodilo s kursom pre nekoliko dana, guverner kaže da „u ovoj zemlji svako ima pravo da sa svojim dinarima radi šta hoće, pa i da kupuje devize. Mi smo zemlja u kojoj je dopuštena neograničena sloboda kupovine i prodaje deviza. Nismo li se opredelili za tržišno formiranje cene evra? Jesmo. Pa ako je to tako, kako možemo nekim bankama ili tržišnim igračima da onemogućimo da kupuju evro. Šta će s njim da urade? Njihova volja. Da ih iznesu? I da ih iznesu, jer su u ovu zemlju pre toga uložile 12 milijardi evra, pa je, valjda, red i da iznesu neku stotinu miliona kada im zatreba”, kaže Jelašić uz opasku da „ne vidi logiku prošlonedeljnekupovine deviza po ceni od 96,2 za evro, kada se već kroz dan-dva mogao kupiti za 95,3 dinara. Ako je to špekulacija, onda je više nego amaterska”.

Šta je alternativa?

I Jelašiću, kao guverneru, ali i samoj NBS, mnogo bi, kaže, bilo lakše kada bi vlada promenila politiku plivajućeg kursa i opredelila se za fiksni. Da zakujemo, recimo, kurs evra na 50 dinara. – Da svi imamo plate po hiljadu evra, visoke penzije, da se troškarimo do mile volje i da na kraju, kroz koji mesec, ostanemo bez evra u deviznim rezervama.

Ako je to rešenje, to mora da predloži vlada, ali, guverner, nije siguran da bi to ona učinila, a aplauze ne bi dobila ni od privrednika, koji se sada tuže na „nestabilan” kurs.

Pošto ova država i njena privreda ne mogu dugo da brane fiksni kurs, na bilo koju ga granicu postavili, pa i na onu od sto dinara za evro, jasno je da se rešenja moraju tražiti na drugoj strani – smanjivanju javne potrošnje, jačanju investicija, izvoza i ukupne proizvodnje, doslednoj primeni sporazuma sa MMF-om" Srbija se, smatra Jelašić, u najvećoj meri prilagodila efektima svetske ekonomske krizeupravo zahvaljujući kursu. Takvom kakav je. Bez lomova u bankarskom sektoru i hiperinflacije. Simptomatično je da su upravo takvu monetarnu i politiku kursa najviše hvalili oni koji procenjuju makroekonomsku situaciju u Srbiji.

Šta se može, bar kratkoročno, očekivati?

– A šta drugo do relativna stabilnost, ali koja nikako ne znači fiksiran kurs. Ako još bude dana, kao u prošli petak 4. decembra, kada je evro sa 95 otišao na 96,2 dinara, mi ćemo ponovo izaći na tržište s devizama i sprečiti preveliko dnevno fluktuiranje dinara – naglašava guverner Jelašić i dodaje da tih „spornih” 170 miliona evra, koji su obrnuti u taj petak, očigledno nisu bili predmet nekakve špekulacije, već preke potrebe. Devize je kupio neko kome su bile neophodne tog časa i njega nije interesovao trenutni kurs. Guverner obećava da će, kao i do sada, u svakoj takvoj budućoj prilici prodavati devize po višoj, a otkupljivati ih po nižoj ceni.

Da tražnja za devizama jenjava, a time i pritisak na kurs, svedoči i činjenica da je u utorak (9. decembra) ukupan promet na našem deviznom tržištu bio 27,6 miliona evra.

Biserka Dumić - Slobodan Kostić

---------------------------------------------------------------

Psihološka granica

U javnosti se uvrežio utisak da NBS ni po koju cenu ne bi smela da dopusti rast kursa evra iznad sto dinara, smatrajući tu cenu nekakvom poslednjom psihološkom granicom. Da li ćete je braniti?

Ne vidim nijedan opravdan razlog za to. To je u odnosu na sadašnji kurs svega četiri procentna poena. Da li je to problem ili se ponovo vraćamo alternativi – fiksnom deviznom kursu. Svaka odbrana dinara znači trošenje teško stečenih deviznih rezervi, pa i onih koje smo uzeli u zajam. Branićemo, dakle, dinar u onoj meri kako to tražnja i ponuda budu diktirale i intervenisati u merikoju situacija bude iziskivala, ali ne „zakivanjem” njegove cene ni na sto ni na 90 dinara. Biće, dakle, tržišta i na njemu deviza u svakom trenutku po tržišnoj ceni i bez ograničenja u pogledu njihovog iznošenja ili prodaje, a meni ostaje da i dalje merim „temperaturu” kursa.

--------------------------------------------------------------

Javni poziv za interni sastanak

Guverner Jelašić pokazuje pozive za sastanak sa srpskim privrednicima na temu – šta se to događa sa kursom, ali, kako primećuje, njemu je upućen javni poziv za interni sastanak. Zbog čega interni? Da javnost, verovatno, ne bi saznala da od sastančenja ne može biti povoljnijeg kursa. Suštinastvari kad je u pitanju kurs ostaje neizmenjena. Kurs dinara je u principu odnos između ponude i tražnje, ali i svega onog što pritiska našu ekonomiju, sa čim se teško i sporo borimo.

[objavljeno: 11/12/2009]

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Jelašić: Fiksni kurs se ne može braniti

TV Avala: Fiksni kurs se ne može braniti