Izvor: B92, Tanjug, 05.Feb.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fiksni ili plivajući kurs dinara?
Beograd -- Odbrana kursa dinara intervencijama iz deviznih rezervi na duži rok nije održiva, pa bi trebalo uvesti fiksni kurs prema evru, kažu neki ekonomisti.
NBS ne razmišlja o alternativnom režimu kursa, kaže guverner Jelašić
Drugi, pak, smatraju da je trebalo uzeti veći kredit od MMF-a i ojačati devizne rezerve kako bi se branio plivajući kurs, dok guverner NBS Radovan Jelašić objašnjava da centralna banka ne razmišlja o drugom modelu odbrane kursa, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osim rukovođeno-plivajućeg deviznog kursa.
NBS ne razmišlja o alternativnom režimu kursa pre svega i zbog toga što je postojeći način utvrđen Sporazumom Vlade Srbije i NBS o ciljanju inflacije, u kome piše da su "u skladu sa dogovorenim okvirom monetarne politike, Vlada i Narodna banka saglasne da NBS sprovodi režim rukovodjeno plivajućeg deviznog kursa, pri čemu se neće utvrđivati numerički ciljevi za devizni kurs", rekao je Jelašić.
"Drugi razlog je to što je NBS ubeđena, i na osnovu iskustava drugih zemalja u okruženju, da je fleksibilni kurs ključni preduslov za postizanje dugoročno održivog rasta Srbije", rekao je Jelašić. On je najavio da sredstva iz aranžmana sa MMF-om, zasad, neće biti korišćena za odbranu kursa dinara i dodao da "ne vidi razloga da NBS unapred povuče 268 miliona evra po osnovu tog aranžmana, a po uslovima koji predstavljaju veći trošak nego što se dobija plasmanom deviznih rezervi".
"Te devizne rezerve (od oko 8,3 milijarde evra) pokrivaju šestomesečne potrebe našeg uvoza", rekao je guverner i dodao da mu nije poznata ni jedna zemlja, u kojoj se poziva na dodatno zaduženje od inokreditora da bi se rešavali nagomilani strukturni problemi.
"Da su sredstva od Fonda beskamanta, odnosno donacija, ja bih bio prvi koji bi ih 'doneo' u Srbiju, ali reč je o kreditu datom sa određenom kamatnom stopom", rekao je guverner NBS, govoreći o finansijskom delu aranžmana sa MMF-om od oko 520 miliona dolara.
Jelašić je naglasio da je za centralnu banku najvažnije da bude sigurna da su joj ta sredstva na raspolaganju i da ih može koristiti, ističući da se ne sme izgubiti iz vida da je preduslov za njihovo korisćenje da Srbija ispunjava uslove predviđene aranžmanom sa MMF-om.
Uvođenje fiksnog kursa domaće valute prema evru ili dolaru, poznatog kao "valutni odbor" ili "curerency board”, podrazumeva da lokalna valuta mora da ima potpuno pokriće u deviznim rezervama, ali uz i dodatno zaduživanje kod finansijskih institucija.
Takav sistem odbrane kursa koristi se u Bosni i Hercegovini od 2001. godine, od kada je u opticaju konvertibilna marka (KM), sa fiksnim kursom prema evru od 1,95583 KM.
Finansijski ekspert Branislav Ćosić kaže da "takav aranžman osigurava stabilnost lokalne valute, ali je sporan jer ne omogućava elastično funkcionisanje monetarne politike NBS", napomenuvši da je to bolje rešenje od rukovodjeno plivajućeg kursa.
"Vi na taj način emitujete dinare u visini deviznih rezervi i nemate problem da gotov novac dovlačite iz Evropske unije ili da dobijate saglasnost Evropske centralne banke da to uradite", objasnio je Ćosić.
Prema njegovoj oceni, trenutni sistem odbrane kursa prodajom deviza iz deviznih rezervi nije održiv na duži period i nije logičan, "jer jednog dana NBS reaguje sa intervencijom od 70 miliona evra, a drugog dana uopšte ne interveniše". "Tu ne vidim neku logiku, jer ako se dozvoljava neki pad, onda bi pad od 0,3 odsto mogao da se toleriše, ali ne i veće oscilacije", kazao je Ćosić.
I ekonomista Dragan Đuričin tvrdi da rešenje da se održava kurs uz intervencije iz deviznih rezervi na dugi rok nije održivo, već je pravo rešenje uvođenje "valutnog odbora".
Glavni i odgovorni urednik Ekonomista Milan Ćulibrk smatra da pored deviznih rezervi sa kojima se interveniše na tržištu, umirujuće na veća pomeranja kursa može da deluje dodatno zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija.
"I vlada i Narodna banka moraju da sednu i da se dogovore šta im je prioritet. Očuvanje deviznih rezervi, zarad očuvanja spoljne likvidnosti zemlje, da zemlja ne zapadne u probleme sa otplatom kredita, ili im je preča stabilnost kursa po bilo koju cenu", kazao je Ćulibrk.
On smatra da je od MMF-a trebalo tražiti više novca, "najmanje 2,5 milijarde dolara" za popunu deviznih rezervi, i podsetio da krediti od međunarodnih finansijskih institucija i privatizacija "završavaju" u deviznim rezervama. "U tom svetlu ne stoji priča da će Vojvodina da dobije devize od prodaje NIS-a. Ona će dobiti samo dinarsku protivrednost, a devize će ostati u deviznim rezervama, i sa tim devizama se može braniti kurs", rekao je Chulibrk.
On je upozorio da bi mere vlade, koje podrazumevaju dodatno upumpavanje novca u privredu, mogle da izazovu dodatan pritisak na kurs, jer postoji opasnost da ona novac od kredita domaćih banaka iskoriste za vraćanje zajmova u inostranstvu. "Da bi vraćala te kredite, preduzeća moraju da kupuju devize na tržištu i to može da stvori dodatnu tražnju za devizama i da izazove pad kursa dinara", smatra Ćulibrk.
.jpg)
