Izvor: Politika, 20.Dec.2009, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Fijat” kasnio zbog ekonomske krize
Od 29. septembra 2008, kada je potpisan Ugovor o osnivanju zajedničkog društva „Fijat automobili Srbija”, u „Zastavi” je modernizovan proizvodni proces i oko 1.700 radnika je uključeno u proizvodnju „punta”, ali novac na ime osnivačkog uloga Italijani još nisu uplatili
Kragujevac – „Ovo je šlag na torti. Ovo je ostvarenje sna koji sanjamo više od 50 godina. Mi smo deca ’Fijata’, a radnici iz Kragujevca su istog kvaliteta kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni iz Torina.” Ovo su reči gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića kojima se obratio javnosti šestog maja 2008, na Đurđevdan – Dan grada, pošto je sa izvršnim direktorom torinske kompanije Alfredom Altavilom stavio potpis na Memorandum o razumevanju.
Ovaj memorandum je bio prvi u nizu dokumenata kojim je obnovljena pre 56 godina uspostavljena saradnja kragujevačke „Zastave” i „Fijata”.
Prekinute s početkom devedesetih, veze između dve fabrike uspostavljene su posle niza razgovora Koštuničine i Cvetkovićeve vlade sa Italijanima, a ceo pregovarački proces je okončan 29. septembra 2008, kada je u Beogradu potpisan Ugovor o osnivanju zajedničkog društva „Fijat automobili Srbija”.
Ugovorom je definisan odnos kapitala u zajedničkoj firmi, tako da „Fijatu” pripadne 67, a našoj državi 33 odsto imovine, obaveza i zarade od proizvodnje 200. 000 automobila A klase i 100.000 četvorotočkaša iz B segmenta.
Što se tiče „radničke klase”, koja je od restruktirisanja „Zastave” s početka 2001. godine uglavnom bila svikla na otpuštanja i celodnevne proteste, Ugovorom je predviđeno da će u novoformiranom preduzeću biti zaposleno 2.433 radnika, u fiše faza, zaključno sa 2012.
Ipak, najvažniji segment ovog „posla veka” bio je onaj o investicijama. Ulaganja „Fijata” u visini od osamsto miliona evra u modernizaciju proizvodnje predočena su javnosti kao najveća strana investicija u Srbiju. Međutim, ekonomska kriza, koja je zahvatila svetsku privredu krajem 2009, a posebno industriju automobila, odložila je realizaciju dogovorenog.
Umesto euforije i entuzijazma, dane i mesece koji su usledili ispunile su skepsa i sumnja običnog sveta, a mnogi političari, oni koji su izgubili izbore, iako prethodno uključeni u pregovarački proces, krenuli su u oštru kampanju protiv ugovora i uslova pod kojima je država preuzela svoj deo obaveza.
„San” gradonačelnika Stevanovića polako se pretvarao u košmar, a članovi Cvetkovićeve vlade, pre svega ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, pokušavali su da „amortizuju” neprijatne vesti iz Torina o zatvaranju „Fijatovih” fabrika u Italiji i protestima radnika koji su otpuštani ili slati na prinudni odmor.
Zastoj u realizaciji ugovora premošćen je novim dogovorom dveju strana o proizvodnji vremešnog „punta” u kragujevačkoj fabrici automobila.
Međutim, ugovor iz Torina o montaži „punta klasik”, koji je potpisan poslednjeg dana januara 2009, samo je delimično zaustavio „frontalni napad” opozicionih političkih partija. Kritičari su posebno „secirali” kašnjenje „Fijatovih” investicija, a najglasniji su bili posle 31. marta ove godine. Ovaj datum je, naime, po slovu ugovora od 29. septembra 2008, bio poslednji rok za uplatu dvesta miliona evra osnivačkog uloga u zajedničko preduzeće.
Situacija se do danas nije mnogo promenila, s obzirom na to da „Fijat” još nije uplatio nijedan evro po tom osnovu. Umesto dvesta miliona evra, u „Zastavu” je iz Torina stiglo oko deset miliona evra, koliko je, prema rečima direktora „Fijat automobili Srbija” Đovanija de Filipisa, uloženo u infrastrukturnu obnovu „Zastavinih” zastarelih pogona.
Nove vesti iz Torina mogle bi da vrate nadu.
Iako je, prema rečima predsednika Samostalnog sindikata „Zastave” Zorana Mihajlovića, na montaži „punta”, direktno ili indirektno, angažovano oko 1.700 radnika „Zastave”, skeptici će, i po ovom pitanju i po drugim, i dalje imati argumente za kritiku. Reč je, zapravo, redefinisanom, odnosno umanjenom obimu investicija, s obzirom da u „Zastavu”, umesto dogovorenih dvesta miliona evra, stiže tek polovina te sume.
Brane Kartalović
[objavljeno: 21/12/2009]
