Izvor: Politika, 02.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fantomska pojeftinjenja
Istina je da je roba iz uvoza jeftinija, ali je takođe istina da se niko ne hvali da živi bolje – kaže Vladana Hamović
Nećemo imati ništa od toga ako inflacija do kraja godine bude jednocifrena, ako potrošači to ne osete na svom džepu – ovako je juče deflaciju prokomentarisala dr Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede. I zaista, bez obzira na to što zvanična statistika već tri meseca zaredom beleži smanjenje cena, niko se od građana ne hvali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je ta ista pojeftinjenja video u radnjama i da živi bolje nego pre nekoliko meseci. – Jaz između statistike i ličnog osećaja kupaca možda je i posledica toga što se efekti ne mogu videti odmah. Verovatno je potreban izvestan period da se to oseti. Tačno je da su cene nekih uvoznih proizvoda pale i to ne može niko da porekne. Ali, bez obzira na zvanične podatke, još nikoga nismo čuli kako ističe da se kvalitet njegovog života poboljšao – kaže Hamovićeva.
Prvi put je nulta inflacija zabeležena u junu. U julu je Srbija posle dugo vremena zabeležila deflaciju od 0,1 odsto. U avgustu su cene porasle za 0,7 odsto, da bi u septembru i oktobru statistika ponovo u rubrici "cene" zabeležila – minuse.
Prema objašnjenju Toplice Spasojevića, direktora ITM grupe, koja je zvanični distributer mnogih uvoznih proizvoda, "došlo je vreme za ozbiljno preračunavanje". Period od tri meseca je, prema njegovom iskustvu, vreme kada na stabilne tržišne prilike treba da se priviknu trgovci, ali i da korist osete krajnji potrošači.
– Naše cene su, u proseku, sigurno niže za pet do šet procenata u odnosu na period od pre nekoliko meseci. Svakog meseca uvozimo robu, pa smo bili u situaciji da je prodajemo po povoljnijim uslovima. Robu prodajemo na odloženo plaćanje i pri tom koristimo projektovani kurs. Moram priznati da se on, doskora, u velikoj meri razlikovao od sadašnjeg i bio je znatno viši, jer su predviđanja o njegovoj stabilnosti bila takva – kratkoročna. Međutim, sada se projektovani kurs već približio njegovoj sadašnjoj vrednosti, tako da smo imali uslove za smanjenje cena – objasnio je Spasojević.
I Saša Radovanović, direktor "Tehnomarketa", ističe da je gotovo 80 odsto cena otišlo nadole, ali da nije imao utisak da se u septembru i oktobru zbog toga povećala prodaja tehničkih aparata.
– Nadam se da će potrošači to sada osetiti i da ćemo u oktobru prodati više robe. Robu nabavljamo gotovo svakodnevno i u prilici smo da u skladu sa tržišnim uslovima menjamo i cene. Tako je, recimo, najprodavaniji "Samsungov" televizor pre mesec dana koštao 17.999 dinara, a sada je za hiljadu dinara jevtiniji – kazao je Radovanović.
Ipak u pojedinim radnjama i trgovinskim objektima cene nekih uvoznih proizvoda su čak i porasle, za nekoliko procenata. Po malo višim cenama prodaju se uvozni slatkiši, kućna hemija i alkoholna pića. U najvećem domaćem trgovinskom lancu "Maksiju" juče su odbili da komentarišu svoju cenovnu politiku, dok u "Merkatoru" garantuju da u njihovim objektima nije bilo poskupljenja. Naprotiv, prema rečima Dušice Radukić, direktorke marketinga, dolazak konkurencije na srpsko tržište, pad evra i inflacija uticali su na smanjenje cena.
– Konkurentska utakmica podrazumeva uključivanje sve većeg broja artikala u razne akcijske ponude. Ponuda zvana "Srpska korpa" sa 60 isključivo domaćih proizvoda, koja traje od 1. septembra do 30. novembra, i akcijska ponuda pod nazivom "trajno niske cene", za 300 proizvoda, koja je počela u oktobru i trajaće do kraja godine – primeri su za to. Ako se uz to doda i redovna mesečna akcijska ponuda u kojoj su cene 70 proizvoda snižene i do 30 odsto, pa nedeljne akcijske ponude u kojima je do 10 artikala pojeftinilo i do 30 procenata, onda se vidi da se trenutno više od nekoliko stotina proizvoda prodaje po nižim cenama. Uz to, što su ranije akcijska sniženja bila do 20, a sada su ona do 30 odsto – objašnjavaju u "Merkatoru".
Ovde napominju da se, recimo, u njihovim trgovinama u Beogradu, Čačku i Zemunu može se pazariti pakovanje jaja B klase od 10 komada po ceni od 50 dinara, pirinač po ceni od 47 dinara za kilogram, a kilogram jabuka za 39 dinara.
--------------------------------------------------------------------------
Cene prevoza po starom
Povećanje cene nafte na svetskom tržištu, gotovo je uvek bilo obrazloženje za povećanje cena gradskog prevoza. Ovaj činilac je uticao i na to da se Beograđani od 1. avgusta kroz grad voze po višim cenama. Međutim, u poslednjih nekoliko meseci cena benzina na svetkom tržištu pada. Pitali smo Slavena Ticu, generalnog direktora Gradskog saobraćajnog preduzeća, mogu li sada putnici da očekuju vožnju po povoljnijim cenama.
– Pomenuto sniženje od nekoliko procenata je nedovoljno da "ispegla" sve one troškove koje smo imali početkom godine – objasnio je Tica. – Reč je – dodaje on – o nedovoljnom padu za sniženje cena. Cene naših usluga godišnje mogu da poskupe najviše 9,3 odsto, a već početkom godine imali smo rast troškova od 16 procenata. To nam sada samo daje malo "lufta" da nadoknadimo troškove.
A. Nikolić
[objavljeno: 02.11.2006.]
