Izvor: B92, 21.Avg.2009, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabris:Teško do manje administacije
Beograd -- Ekonomista Nikola Fabris kaže da Vlada pred MMF sasvim sigurno neće moći da izađe sa okvirnim planovima, već sa konkretnim ciframa, brojkama i projekcijama.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih, on kaže da ne očekuje da će u ovoj godini doći do značajnijeg smanjenja javne administracije, iako dodaje da je ona "bez ikakve dileme predimenzionirana".
Fabris objašnjava da bi se time prvo napravio socijalni problem, „jer taj broj ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više ne bi imao gde da se zaposli. Drugo, na taj način biste smanjili dodatno agregatnu tražnju, čime biste otežali problem privrede. I treći, ključni razlog, ne da se u tom slučaju ne bi ostvarila ušteda, već čak naprotiv, budžet bi bio dodatno pogoršan jer do kraja godine su ostala faktički još četiri meseca, četiri plate, a otpremnine koje biste morali isplatiti bi bile veće od te četiri plate, tako da bi neto trošak bio veći”.
Iako je u Srbiji u javnom sektoru zaposleno oko pola miliona ljudi, Fabris kaže da je teško proceniti koliki je tu realno višak. „Sasvim sigurno da se otpuštanje oko 20 posto zaposlenih ne bi osetilo sa aspekta obavljanja posla. Najveći broj zaposlenih, koji bi se mogao povući bez većeg osećanja posledica, se nalazi u obrazovanju i zdravstvu i u određenim ministarstvima”, kaže on.
"Međutim, vi jednostavno ne možete samo mehanički odseći 20 posto. Potrebno je napraviti detaljnu analizu da ne biste došli u situaciju da vam odu oni najbolji, a da onda oni koji ostanu ne mogu da obavljaju posao, što bi bila veća šteta nego eventualna ušteda koja bi se ostvarila po osnovu smanjenja zaposlenosti. A sa druge strane, vrlo je važno da Vlada da svoj primer da smanji broj ministarstava, iako to neće doneti neku značaju uštedu. Bar da vlada pokaže da i ona učestvuje u otežanoj situaciji koja pogađa čitavu zemlju”, navodi Fabris.
Fabris kaže da je "generalno dobar predlog Vlade da treba ići na povećanje budžetskog deficita, međutim pitanje je da li će MMF to prihvatiti. Pre svega zbog toga što u sporazumu sa MMF piše da, ukoliko postojeće mere ne daju rezultate, da onda treba primeniti sledeće mere u vidu povećanja poreza, a smanjenja javnih rashoda. Realno, jedini prostor u kojem ja vidim da se do kraja godine nešto može promeniti, to je eventualno povećanje PDV za jedan posto”.
Vlada je u prvom paketu razgovora sa MMF-om izlazila sa planovima i obavezama koje kasnije nije ispunila. Sada izlazi sa novim predlouima, koji nisu jednostavi za spovođenje, kao što je reforma javnog sektora. Nikola Fabris kaže da bi „do pojave globalne finansijske krize, bez ikakve dileme, sve ovo o čemu razmišlja Vlada, MMF glatko odbio, bez razmišljanja”.
„Međutim, globalna finansijska kriza je pokazala da su pravila MMF dosta kruta, tako da je MMF u velikoj meri korigovao neke svoje politike i pravila. Znači, nije nemoguće da MMF prihvati neke dodatne uslove, mada prema mom mišljenju tako nešto će biti dosta teško i tražiće se značajni kompromisi na nekoj drugoj strani”, dodaje on.
Fabris zaključuje da ne isključuje situaciju da „krajnji rezultat pregovora bude to da ne bude dogovora i da ne bude isplaćena sledeća tranša. A sama činjenica da ne bude isplaćena sledeća tranša, neće mnogo pogodinti Srbiju, jer trenutno podrška MMF ide za očuvanje deviznih rezervi koje su dovoljno visoke da se može braniti kurs dinara i bez dodatne finansijske podrške MMF”.
„Međutim, ono što je problem, to je da već ugovoreni kreditni i donatorski programi od strane Svetske banke i EU su vezani za sprovođenje aranžmana sa MMF, što nas stavlja u vrlo nezgodnu situaciju”, napominje ekonomista Nikola Fabris.
