Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Jan.2016, 06:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FT: Samo usporavanje ili nova recesija?

Svetska tržišta pretrpela su gubitak od preko četiri biliona dolara ove godine jer je ovo bio jedan od najgorih početaka godine za mnoge berze. Dok investitori preračunavaju rizike od recesije, ujedno vide i nekoliko prilika za porast cena akcija.

Jednog jutra početkom septembra, glavni investitori francuskog investicionog fonda Karminjak razgovarali su na istu temu kao i prethodnih meseci: koliko je nestabilna svetska ekonomija? Nakon što su prihvatili šokantnu odluku kineske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vlade iz avgusta meseca o neznatnom padu kursa juana, krajnje je vreme da se dela.

Od Karminjakovog glavnog fonda, vrednog dvadeset pet milijardi evra, Patrimoan je činio deset milijardi evra u akcijama, pa su zato odlučili da osiguraju celokupnu imovinu. Efikasno su se povukli s berze i čekali da vide šta će se desiti.

Nakon žestoke prodaje, tržišta su povratila ravnotežu, i u decembru je Fed bio uveren u pozitivan ishod nakon podizanja kamatnih stopa prvi put posle deset godina. Ali poslednjih nedelja deluje kao da je Karminjakova odluka bila ispravna. U januaru su berze doživele velik krah i nikad dosad nisu tako brzo i tako naglo pale na početku godine.

"Shvatili smo da je kineska nesreća bila samo vrh ledenog brega i prvi finansijski udar koji će dovesti do kraja kvantitativnog olakšanja", rekao je Didije Sen-Žorž, strateg za upravljanje francuskom imovinom.

Svetska su tržišta pretrpela gubitak od preko četiri biliona dolara ove godine. Strahovi zbog opadanja kineske ekonomske moći i obezvređivanja novca prerasli su gotovo u paniku. Tržišta obveznicama uništili su sukobi centralnih banka, koje su prodavale svoje rezerve kako bi osigurale likvidnost, i investitora, koji su spasavali živu glavu.

Vrednost kineskih akcija u Šangaju i Šendženu opala je za petinu tokom prve dve nedelje januara. Pokazatelji referentnih vrednosti u Japanu, Evropi i Americi pali su za 10 odsto. Cene berzanskih roba naglo su opale. Nafta košta manje od 28 dolara po barelu, što se poslednji put desilo 2004. godine.

Širi se pesimizam dok ugledni stratezi i investitori savetuju klijentima da se manu akcija i opredele se za stabilne vladine obveznice. Osim zabrinutosti za sporiji napredak u Kini, investitore brinu i slabljenje američkog korporativnog profita, opstanak rudarskih preduzeća i energetskih kompanija, koje su se zadužile kad su cene sirovina bile mnogo više, te posledice pada cena energije.

Na misiji

Šta može da povrati stabilnost, ne samo u Kini, već i u ostatku sveta?

Dovodi se u pitanje verodostojnost kreatora politike širom sveta, posebno Feda, koji je prošlog meseca preko noći povisio troškove zaduživanja prvi put posle deset godina. Nakon ovomesečnih previranja na tržištu, usledilo je jačanje američkog dolara širom sveta i efikasno pooštravanje finansijskih uslova, što je naškodilo domaćoj industriji, primoranoj da se takmiči s jeftinijom uvoznom robom.

Naravno, američka centralna banka odložila je očekivane promene u pozajmicama prošlog septembra nakon previranja na tržištu podstaknutih iznenadnim padom kursa juana u Kini. Tržišne cene obveznica nagoveštavaju da se ne očekuje dalji rast kamatnih stopa ove godine, dok američka ekonomija tek treba da se oporavi od naglog pada cena nafte uzrokovanog potrošnjom.

"Fed teško da će sad odlučiti da povisi kamatne stope, jer je cena akcija pala za osam odsto ove godine, nafta diktira nova pravila i raste zabrinutost da će inflaciji trebati mnogo više vremena da dostigne zacrtani cilj od dva odsto", rekao je Artur Bas, direktor Koeks partnersa.

Izazov s kojim se suočavaju kreatori politike jeste taj što se investitori i dalje odriču berzanskih roba, akcija i korporativnih obveznica, podstičući time stampedo koji izaziva nepoverenje među kompanijama i potrošačima. Posle finansijske krize, centralne banke preduzele su vanredne mere kako bi podstakle ekonomije, ali napredak je bio razočaravajući.

Fed je navodno rešio probleme iz vremena posle krize, ali pošto su kamatne stope i dalje blizu nule i mala je verovatnoća za fiskalni podsticaj, vlada zabrinutost da su kreatori politike iscrpli sve moguće dostupne opcije.

Pojedinci smatraju da će tržišne turbulencije primorati kineske vlasti da oforme paket podsticajnih mera pre kineske Nove godine, 8. februara, kad će tržišta biti zatvorena najmanje tri dana i kada će biti manje posla.

Međutim, vlada zabrinutost da je potrebno više vremena da se oformi održiv paket mera, a kredibilnost Kine već je narušena zbog njihovih, navodno, ishitrenih odluka: od prinudne kupovine akcija tzv. Nacionalnog tima prošlog leta do zanemarivanja "prekidača", što je izazvalo zastoj u trgovini na berzi ovog meseca.

"Šta mogu još da objave? Već su mnogo toga rekli", pita se Singdung Čen, glavni kineski ekonomista u banci BNP Pariba. "Izgleda da smanjenje obaveznih rezervi nije delovalo onako kako su očekivali. Mogu li da kažu da koriste rizično oružje na berzi? Kritikovani su zbog toga prošle godine".

Pokušaji da se upravlja jenom samo su povećali zabrinutost. Narodna banka Kine nastavila je da troši devizne rezerve da bi zaštitila juan i intervenisala je na tržištu kako bi smanjila jaz između kursa u inostranstvu i kursa u državi, koji kontroliše.

Za sad su nade da će iz Pekinga stići podsticaj najblaže rečeno neosnovane, jer mnogi dugogodišnji posmatrači Kine kažu da vlasti u Pekingu nikako ne žele da povuku nijedan radikalan potez pre sastanka članova G20, guvernera centralnih banaka polovinom februara. Ovogodišnji domaćin sastanka jeste Kina, koja će dati predloge o suzbijanju nestabilnosti na tržištu na samom početku, a biće u centru pažnje i na drugim sastancima.

Potraga za konačnim ishodom

Zbog manjka akcije, investitori širom sveta možda će doći u iskušenje da slede primer kineske berze. Međutim, postoji velika razlika između bankarske krize, poput one koja je narušila američki finansijski sistem 2008. godine, i prostog ekonomskog zastoja.

Džordž Magnus, predavač u Kineskom centru Univerziteta u Oksfordu i viši ekonomski savetnik UBS-a, tvrdi da rast kineske ekonomije od 3-4 odsto godišnje, što je mnogo sporije nego prošle decenije, neće stvarati probleme ostatku sveta.

"Veoma je popularno izjednačavanje finansijskih turbulencija s globalnom recesijom na drugom kraju sveta, ali mislim da to nije tačno".

Ipak, pravac u kome ide Kina jedan je od najvećih problema s kojim se suočavaju investitori. "Nivo nestabilnosti uočljive na tržištima zavisi od dva izvora: Kine i nafte", kaže Krejg Botam, ekonomski stručnjak za tržišta u razvoju u Šrodersu. Oba su bila veoma nepredvidiva za investitore, pa zato niko ne zna koji je konačni ishod svega ovoga".

Nakon odluke zapadnih vlasti da pooštre sankcije Iranu, cena nafte na svetskom tržištu protekle sedmice je pala na dvanaestogodišnji minimum, što je izazvalo dodatan pritisak na razvoj ekonomije, koja će se oslanjati na izvoz robe.

"Uočavamo manju potrošnju kapitala na tržištima u razvoju i porast kreditne slabosti u SAD, ali još ne vidimo porast potrošnje koji niske cene nafte mogu izazvati", kaže Botam, koji u tržišnim kretanjima vidi "mnogo brige o slabosti oporavka globalne trgovine".

Zaista, Standard i Pur prošle su godine brojali 112 neizvršenih plaćanja po osnovu korporativnih obveznica, najviše od 2009. Stres u zaduženim preduzećima takođe je značajno porastao u toku poslednjih šest meseci, s najvećim porastom broja kompanija za koje se smatra da postoji rizik od pada njihovog kreditnog rejtinga u roku od šest godina.

Tržišta kapitala u SAD takođe se smatraju suženim, znak da se tržište usporava nakon godina kretanja naviše. Velik dobitak za mali broj veoma velikih i popularnih kompanija prošle je godine pogurao indeks S&P500, ali ove godine su takozvani giganti – Fejsbuk, Amazon, Netfliks i Gugl – opali.

Zaista, akcije, korporativni dug i vladine obveznice imaju 50 odsto šansi da ove godine završe u recesiji, prema mišljenju Džen Lojs, višeg stratega u kompaniji Dž. P. Morgan, koji tvrdi da je raspoloženje postalo previše pesimistično i neusklađeno s realnošću ekonomskih podataka.

"Ako smo zaista u poslednjem krugu američke ekspanzije i u pola godine recesije, onda trenutna rasprodaja rizičnih tržišta ima smisla. Ali takav razvoj nije ono što mi vidimo", napisao je u izveštaju ovog vikenda.

Obrada pozitivnih ekonomskih podataka, uključujući statistiku zapošljavanja za američku ekonomiju koji treba da budu dostavljeni 5. februara, mogla bi da povrati poverenje investitora. To je ponovio Džen Hacijus iz Goldman Saksa, koji ističe slabe veze između Kine i SAD i Evrope. Procenjuje da bi pad kineskog uvoza za 10 odsto direktno smanjio samo za 0,1 procentnih poena bruto domaći proizvod razvijenog sveta.

Povoljniji ishod

Čak i u nepovoljnijim scenarijima gospodina Hacijusa, gde kineski rast usporava naglo iz već pesimističke trenutne procene Goldmana od pet odsto – znatno ispod zvanične prognoze od oko sedam odsto – globalni uticaj je težak, ali njime se može upravljati, iako je daleko od dovoljnog da dovede svet u novu recesiju.

Posle teških prvih deset trgovačkih dana u godini, ovo je verovatno najpovoljniji ishod za investitore: gde problemi koje vide ne nestaju, ali barem su zauzdani.

U ovom scenariju, cene robe odraz su preteranog investiranja od strane industrije koja ih potpomaže pre nego pada globalne tražnje. Snaga dolara znak je američkog oporavka. Niske globalne kamatne stope na kraju će podstaći stalni oporavak ekonomske aktivnosti. A kineske teškoće odražavaju tranziciju iz rapidno industrijalizovane nacije u društvo čiju ekonomiju pokreću usluge i domaća potrošnja.

Moguće je da tržišta signaliziraju veoma tešku godinu za investitore i kreatore politike tokom krize bez uzimanja u obzir neposredne katastrofe.

"Kina je pomalo kao Šekspirove tragedije", kaže Magnus. "Znate šta se dešava na kraju, pitanje je samo koliko je činova potrebno da do toga dođe".

Prevele Bojana Dokić i Bosiljka Vukov

Copyright The Financial Times Limited 2016

(c) 2016 The Financial Times Limited

Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...