Izvor: B92, 07.Nov.2011, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FIC-u smeta srpski standard?
Beograd -- Savet stranih investitora u Srbiji nezadovoljan je jer Srbija još nije uredila sektor privatnog obezbeđenja, pa njime, kako navode, može da se bavi ko god hoće.
U ovogodišnjem izdanju Bele knjige, Savet stranih investitora je kritikovao i primenu srpskog nacionalnog standarda SRPS A.L2.002 u toj oblasti.
Standard je rezultat saradnje Centra za kvalitet Privredne komore Srbije i Instituta za standardizaciju Srbije.
Upućujući na evropsku perspektivu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije i neophodnost međunarodne prepoznatljivosti standarda u ovoj oblasti, Savet stranih investitora kaže: „Isticanje činjenice da nije bilo prenošenja evropskog ili svetskog iskustva stavlja te pokušaje u negativan kontekst".
Savet stranih investitora pozdravlja pripreme za donošenje zakona kojim bi ova oblast bila regulisana, ali opet insistira da taj zakon bude „harmonizovan sa evropskim rešenjima uz uvažavanje lokalnih specifičnosti", a da licence izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova ili druga ovlašćena državna agencija „kako bi se izbegla monopolizacija ove industrije i konflikt interesa". A kako bi se izbegli nenadani finansijski troškovi za ovaj sektor, predlaže se uvođenje tranzicione licence, koja bi važila tri godine i koju bi dobili radnici firmi za privatno obezbeđenje koji su pre stupanja zakona na snagu imali „zasnovan stalni radni odnos, rade duže od godinu dana i ispunjavaju zakonske preduslove za obavljanje poslova obezbeđenja".
„Nacionalni standardi obezbeđenja ne smeju biti nametani kompanijama za obezbeđenje koje ih ne priznaju kao validne, tržište i privredni subjekti se ne smeju dovoditi u zabludu da su takvi standardi obavezujući, naročito kada su u pitanju tenderske nabavke kod kojih se mora insistirati na dokazivanju legalnosti poslovanja svakog ponuđača", ocenjuju u FIC-u.
„U ovoj branši koja raste, u kojoj se jedino kontroliše oružje, a koja je pod oružjem", kako kaže Zoran Milićević, sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje pri Privrednoj komori Srbije, strani investitori traže svoje mesto, koje im je, po njihovom mišljenju uskraćeno.
A uskraćeno im je, navodno, favorizovanjem nacionalnih standarda i monopolizacijom pristupa tržištu usluga privatnog obezbeđenja.
Srbija, malo je reći da je nezadovoljan i Milićević, već dvadeset godina ili tačnije od 1993. godine nema zakon koji reguliše ovu oblast. Po tome je Srbija , tvrde i strani investitori, jedinstvena zemlja u regionu i Evropi, u kojoj „svako može osnovati kompaniju za obezbeđenje, službenicima obezbeđenja se ne izdaju licence za rad, nema zvanične provere i selekcije radnika pre primanja u radni odnos, kompanije uglavnom nemaju polise osiguranja od profesionalne odgovornosti , nema obaveznih obuka i programa edukacije".
Milićević na kritike korišćenja sopstvenog standard kaže da je njegovo usvajanje rezultat „pozitivnog nastojanja pozitivnog dela struke da se oblast koliko-toliko uredi".
Standarde je, kaže on, usvojio Institut za standardizaciju Srbije, a komisija koju je osnovao u te svrhe „ima svoj ogranak u identičnoj evropskoj instituciji".
Standardi su posle višegodišnjeg rada proglašeni 2009. godine „i oni su dobrovoljni, ko neće da ih poštuje ne mora".
„Mi smo član Međunarodne asocijacije za službe privatnog obezbeđenja i oni su nam potvrdili da za ovu oblast ne postoje međunarodni standardi i pozdravili su naša nastojanja da je uredimo na ovakav način".
Milićević objašnjava da su standardi utvrđeni u tri oblasti: za terminologiju, usluge i rizike, ali dodaje rezignirano da „ima vlasnika firmi za privatno obezbeđenje koje se protive tim standardima, a ima ih koje se protive i zakonu, ja neću da ih imenujem, imenuju se oni sami po medijima".
Zoran Milićević kaže da se zakon, na koji se čeka dvadeset godina, sada u Vladi Srbije, ali da će, prema njegovim informacijama, ponovo biti vraćen Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je i oformilo radnu grupu koja je zakon sačinila. „Postoje tu razna mešetarenja", kaže Milićević i pribojava se da će ovo vraćanje zakona predlagaču „usred predizborne kampanje, za kojom će slediti izbori, pa čekanje nove vlade" dovesti do odlaganja usvajanja zakona za još godinu do godinu i po.
On kategorično tvrdi da ne postoji nikakvo favorizovanje nacionalnih standarda „a kad izađu međunarodni standardi, mi smo spremni da ih usvojimo".
Milićević tvrdi da mu nije poznato da su u jednom jedinom slučaju na tenderima za javne nabavke usluga obezbeđenja favorizovane domaće firme na uštrb stranih, a nekoliko većih posluju u Srbiji, ali Savet stranih investitora i ovde je nezadovoljan „kontradiktornim stavovima i ponašanjem" države kao najvećeg ponuđača u ovoj oblasti:
„Kad su u pitanju javne nabavke usluga obezbeđenja, najčešći kriterijum jeste najniža ponuđena cena, i naručilac (država, javno preduzeće) u najvećem broju slučajeva uopšte ne vodi računa o tome da li je izabrani ponuđač izmirio sve poreze i doprinose, da li uredno isplaćuje zarade zaposlenima, koji je radni status zaposlenih".
Uz to se i dodaje tvrdnja da bi država veće koristi imala kad bi prednost dala ponuđačima koji redovno izmiruju svoje obaveze nego što daje onima koji nude najnižu cenu, a državi štete ne plaćajući joj poreze i doprinose.
.jpg)
