Izvor: B92, 30.Okt.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FED snizio kamatu, cena nafte 68 $

Vašington -- Američka centralna banka snizila je kamatne stope za pola procenta, na jedan odsto, u pokušaju da se spreči dalja recesija američke privrede.

Odluka o smanjenju kamatnih stopa doneta je u Američkim federalnim rezervama jednoglasno, što se u američkim medijima ranije i najavljivalo kao verovatan scenario.

"Pokazalo se da je ekonomska aktivnost primetno usporena, što je uslovilo značajan pad potrošačkih troškova. Šta više, jačanje nestabilnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na finansijskom tržištu verovatno će dodatno uticati na uzdržavanje od potrošnje", navodi se u saopštenju Federalnih rezervi SAD.

U delu u kojem se govori o inflaciji, iz Federalnih rezervi samo navode da je moguće očekivati umerenu inflaciju u narednim tromesečjima.

Spuštanjem kamatnih stopa na jedan odsto SAD su došle na najniži nivo kamata od 2004. godine. Centralna banka je u čak devet postepenih koraka u prethodnih 13 meseci smanjivala kamatne stope koje su u to vreme iznosile 5,25 odsto.

Rast na svetskim berzama

Evropske berze su jutrošnje poslovanje počele rastom, nadovezujući se na zaključno snažno jačanje azijskih akcijskih tržzišta.

Hartije na njujorškom Volstritu su u poslednjim minutima pred zaključenje trgovanja naglo pale, iako su na početku trgovanja bile snažno ojačale, posle jučerašnjeg smanjenja bazne kamatne stope u SAD za pola procentnog poena, na jedan odsto.

Tako je ključni indeks Dau Džons oslabio za 0,82 procenta i zaključen je na kraju trgovanja na Volstritu na vrednosti od 8990,96 boda, što je ponovo ispod psihološki važne granice od 9000 bodova, dok je Indeks Nasdak uspeo da zadrži akcijske profite i ojačao je za 0,47 procenta na 1657,21 bod.

Snažan rast su ostvarila su i azijska berzanska tržišta, pri čemu su akcije u Hongkongu porasle za 10,1 odsto, a u Južnoj Koreji čak za 11,95 procenata.

I Tokijska berza je nastavila rast, treći dan za redom, ovaj put za 9,96 procenata, zaključujući poslovanje na sedmičnom maksimumu svog glavnog indeksa Nikei od 9029,76 bodova.

Raste cena nafte

Cene nafte popele su se danas za više od jednog dolara na preko 68 dolara barel, potstaknute slabim dolarom i nadama da će smanjenja kamatnih stopa u SAD i Kini dati zamajac svetskoj privredi. Laka američka nafta poskupela je za 1,24 dolar i danas se prodaje po 68,74 dolara za barel. U Londonu, severnorski Brent je dobio 76 centi i košta 66,27 dolara barel. Cenu podupre i prošlonedeljna odluka OPEK-a da smanji produkciju za 1,5 milion barela dnevno, ili za oko 5 odsto.

Na povećanje vrednosti akcija na Tokijskoj berzi uticale su i nade investitora da će i japanska centralna banka (BoJ), po ugledu na američku centralnu banku (Fed), smanjiti u petak ključnu kamatnu stopu i nastaviti dosadašnju monetarnu politiku.

"Očekivanje pada kamata dalo je podršku tržištu. I kada neki ljudi kažu da to neće imati veliki uticaj, to je, svakako, bolje nego ništa", izjavio je analitičar Nagajuki Jamagiši iz kompanije "Micubiši UFJ sekjuritis".

I akcijska tržišta u Kini su u poslepodnevnim satima, po lokalnom vremenu, iskazala rast od 1,2 procenta.

Kratko posle deset sati, bečka berza danas je ojačala za 6,4 odsto, praška za 5,46, budimpeštanska za 4,95, frankfurtska za 2,59 i varšavska za 0,90 odsto.

Na deviznom tržištu evro je jutros ojačao prema dolaru i japanskom jenu, zbog toga što je oživljavanje na akcijskim berzama umirio nedostatak interesovanja za rizičnim trgovanjima.

Tako je na početku današnjeg trgovanja evro u odnosu na dolar ojačao za dva procenta, na 1,3220 dolara za zajedničku evropsku valutu, a prema jenu čak za 2,9 odsto, na 129,80 "japanaca" za evro, objavio je Rojters.

Dolar je, kako ističu analitičari, reagovao padom na rast svetskih akcijskih tržišta, pošto su se investitori više odlučivali za valute koje su profitirale zahvaljujući istom tom akcijskom rastu na tržištima širom sveta.

U SAD bi danas trebalo da bude objavljen preliminarni izveštaj o razvoju bruto domaćeg proizvoda (BDP) za treće tromesečje, pri čemu se očekuje pad od pola procenta, u odnosu na isti period prošle godine.

Ukoliko se ova predviđanja ispune, biće to najveći kvartalni pad američkog BDP-a od 1990. godine, ukazuju analitičari, koji sada tvrde da će u poslednjem ovogodišnjem tromesečju BDP, u odnosu na isti lanjski period, pasti za više od dva procenta, što bi bio najstrmiji pad za poslednjih 18 godina.

Nastavak na B92...