Izvor: Vostok.rs, 31.Avg.2011, 17:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozona: treba izbeći „sovjetski scenario“
31.08.2011. -
Oblaci mračnih prognoza prema sudbini evra, kojima je ton zadao svetski analitičar „broj 1" Nuriel Rubini" postaju sve gušći. Dok je Amerikanac evropskoj valuti dao rok od 5 godina, predsednik MMF Kristin Lagar je raspoložena kategoričnije: evro je „na ivici provalije". Mediji citiraju slovačke analitičare, koji su predvideli razvoj događaja „po sovjetskom scenariju". Odnosno, raspad SEV, a zatim i SSSR. Istovremeno, Češka je potpuno odbila da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << navede rok za ulaženje u evrozonu. „Nije nam jasno čemu treba da se pridružimo," izjavio je premijer Nečas.
U ovakvoj atmosferi će se u Briselu odvijati sednica Saveta EU za ekonomiju i finansije (EKOFIN). Kod ruskog stručnog društva ona ne izaziva prevelika očekivanja. Objašnjava bivši prvi zamenik predsednika Centrobanke Rusije Sergej ALEKSAŠENKO:
Čini mi se da je danas u Evropi očigledan nedostatak ideja i političke volje. Lideri evropskih zemalja žele da kozmetičkim promenama preokrenu situaciju na tržištu. Za vreme koje je proteklo posle antikriznog samita evrozone nije došlo do radikalnog poboljšanja. Tržišta shvataju: bez jake podrške Nemačke ništa se ne može promeniti. A Berlin, sudeći po svemu, ne želi da podmeće leđa svojim slabim partnerima. Postavlja se pitanje: šta da se radi? Samo jedno – treba stvarati nadnacionalne budžetske i organe bankarske kontrole. I čini se da je ovaj vektor kretanja ka većoj integraciji primetan. Prevelika je vrednost jedinstvenog ekonomskog prostora da bi se on žrtovovao u korist nacionalnih suvereniteta.
U međuvremenu sumnje u pogledu evropske ekonomije postaju sve veće. Uoči zasedanja EKOFINA objavljeni su indeksi potrošačkog i preduzimačkog poverenja u nju. Dakle, u avgustu su u poređenju s ponovo razmotrenim pokazateljima za jul, u evrozoni opali za 4,7 bodova. Odnosno, ispostavilo se da je realnost gora od prognoza. I „lider" je ovde" Nemačka, za njom slede Velika Britanija, Poljska, Holandija. „Biće još gore!" ističe predsednik kompanije za stručno konsultovanje, poznati analitičar Mihail HAZIN.
Dobar izlaz ni za Evropu, ni za SAD, ni za svet danas ne postoji! Kako god se dovijali, moraće da se smanji ekonomija, što povlači za sobom neizbežan pad prihoda. Predviđam pad u Evropi od više desetina procenata. I zato je u principu važno biti svestan: kako će biti sagrađen sistem EU u uslovima sve manje ekonomije. Ponavljam: treba se pripremati za scenario ekonomskog pada, za nezaposlenost od 40 procenata, a za Istočnu i Južnu Evropu čitavih 50 posto. Treba razmisliti o tome kako nahraniti penzionere ako se ispostavi da je u budžetu samo nula? Svi napori treba da budu usmereni samo na to, a ne pokušaje da se sačuva status-kvo, jedući sopstvene rezerve! Ali tu je potrebna i politička volja. A upravo nje, sudeći po izjavama evropskih činovnika i nacionalnih ministara, na primer, ministra finansija SRN Volfganga Šojblea, nema. Svi prebacuju odgovornost jedni na druge. U ovoj situaciji, smatra Mihail HAZIN, na vlast lako dolaze oni koji su odlučni u delovanju. Istina, imaju veoma specifične metode" Radi se o desničarskim radikalima fašističkog usmerenja. Setimo se šoka od izbora u Finskoj. To je moguća cena za neodlučnost aktuelnih evropskih elita.
Od sličnih mračnih prognoza za Evropu dalek je profesor Ruske ekonomske škole Konstantin SONjIN:
Zemlje će morati da ispune zahteve EKOFINA u vezi s budžetskom disciplinom i da dovedu nivo njegovog deficita do ugovornih 3 odsto. Drugo u uslovima krize prosto nije dato. Da, rast ekonomije će biti usporen. Međutim, ja ne vidim nikakav raspad evrozone, tim pre „po sovjetskom scenariju". To jednostavno niko neće dopustiti: ako padne Grčka, pašće i ostali. Svima je od početka bilo jasno da će slabu Grčku ekonomiju morati da vuku. Druga stvar su dužnički problemi Italije, Španije i Belgije. Oni su zaista opasni. Sad Evropska Centrobanka uspeva da izađe na kraj s pritiskom tržišta na dužničke obaveze Italije i Španije. Štampajući novac ona kupuje njihove obligacije. I inflacija navodno ne raste. Fundamentalni negativni prekidi se još ne vide.
Međutim, konstrukcija evrozone je nestabilna, - smatra profesor SONjIN. Novčani savez je zajednički, a poreska i budžetska pitanja su praktično data svakome na otkup. Dakle, što pre bude realizovana ideja Merkel – Sarkozi o nadnacionalnoj vladi, tim više šansi Evropljani imaju da obnove ekonomski rast u zoni evra i da reše dužnički problem, koji ih vuče ka dnu.
Izvor: Golos Rossii, foto: © SXC.hu
.jpg)
