Izvor: B92, 26.Jul.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozona mesečari prema katastrofi
Evrozona biće suočena sa ekonomskom katastrofom, ukoliko finansijski jače države i centralna banka ne preuzmu deo dužničkog tereta, upozorili su ekonomisti.
"Verujemo da Evropa mesečari prema katastrofi nesagledivih razmera , osećaj da se domino kockice ruše jedna za drugom, mora biti promenjen", navodi se u izveštaju Instita za nova ekonomska razmišljanja kog podržava poznati milijarder Džordž Soroš.
Političari moraju da reše dva odvojena problema, nasleđene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << troškove „od početka manjkave konstrukcije" evrozone i da ispravi strukturu samog bloka, poručuju ekonomisti.
Njihova preporuka je, između ostalog, da se deo duga regiona proglasi zajedničkim, čemu se Nemačka opire, i da se stvori nadnacionalna finansijska institucija, koja bi imala vlast nad nacionalnim regulatornim telima.
Ekonomisti, takođe, pozivaju Evropsku centralnu banku da postane zajmodavac u krajnjoj nuždi državama koje ispunjavaju budžetske ciljeve, ili da tu ulogu dodeli stalnom kriznom fondu regije, Evropskom stabilizacijskom mehanizmu (ESM), i da mu odobri bankarsku licencu.
Centralna evropska banka se dosad snažno protivila obema opcijama, međutim , Novotni je rekao da ima argumenata za davanje bankarske licence ESM-u kako bi mu se povećali kapaciteti.
Novotnijev komentar je shvaćen kao znak da je kriza evrozone ušla u opasnu novu fazu, s obzirom da je sve verovatnije da će Španija morati da zatraži celokupan paket međunarodne pomoci, a ne samo za spasavanje banaka.
Ponovo zabrinjava i Grčka, jer sve je jasnije da nece ususpeti da ostvari ciljeve dogovorene kada su joj odobrena dva paketa međunarodne pomoci, što bi je moglo navesti na put ka napuštanju evrozone.
Iako su čelnici prepoznali evropsku potrebu za kolektivnim odgovorom, INET poručuje da se dosada nisu uspeli dogovoriti oko plana koji bi delovao uverljivo ulagačima na tržištima.
"Dogovori evropskih čelnika na dva samita poslednjih meseci nisu otišli dovoljno daleko", poručuje INET.
Kao što bi trebalo da proglase deo dugova uzajamnim, pri čemu bi ECB trebalo da se obaveže na veće kupovine državnih dugova, zemlje sa fiskalnim suficitom trebale bi da pomognu, poručuje INET.
Međutim, svaki daljni korak prema podeli tereta državnih dugova verovatno bi naišao na oštar otpor Berlina, koji je najveći donator postojećim kriznim fondovima evrozone i koji će biti suočen sa teškim udarcem, ako Atina ne Ispuni svoje dužničke obveze.
Bankrot Grčke, o kome mediji sve više pišu, nakon najave da MMF i zemlje Evropske unije ovoj zemlji ne odobre dalje kredite, koštao bi Nemačku 83 milijarde evra
