Izvor: Vostok.rs, 15.Okt.2012, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski rezultati nedelje
15.10.2012. -
Protekla nedelja je veoma bogata događajima u ekonomskom i političkom životu Starog Sveta. Izgleda, najveći događaj za Evropu je bilo to, što je proradio Evropski stabilizacioni mehanizam. To je novi stalni antikrizni fond, čiji obim iznosi 500 milijardi evra. Verovatno je upravo njegov nastanak pružio nadu Poljskoj da evrozona prosperira. Ona je neočekivano za mnoge izjavila da menja zlot za evro. Doduše, sa napomenom: čim se završi kriza u tom regionu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />Evropski lideri nedvosmisleno stavljaju na znanje da se uzdaju u taj antikrizni fond. Faktički Evropski stabilizacioni mehanizam zamenjuje Evropski fond finansijske stabilnosti. Upravo je on sve do sada pružao finansijsku podršku ekonomski nejakim zemljama Evrope kao što su Irska, Portugalija, Grčka. Analitičari su uvereni – stupanje u pogon novog stalnog fonda je važan korak na putu savlađivanja dužničkih problema u tom regionu. Inače, ne vredi da on bude proglašen za univerzalni lek od krize, - smatra šef katedre bankarstva Visoke škole ekonomije Vasilij Solodkov.
- Inače, otvara se novi izvor za rešenje postojećih dužničkih problema. Hoće li on ih rešiti – mislim da neće. Problem smanjivanja dugova se svodi na smanjivanje budžetskih deficita zemalja-dužnika, a to sa svoje strane smanjue ekonomski rast i poreske prihode, odnosno, stvara se začarani krug.
Upravo neuspešni pokušaji Španije da napusti taj začarani krug ove nedelje su naterali agenciju Standard & Poor’s da smanji rejting te kraljevine. Rejting zemlje se nalazi za korak od nivoa, koji nazivaju visoko špekulativnim, ili, drugim rečima, «smeće». Agenciju zabrinjavaju povećanje recesije u zemlji i socijalni protesti koji ograničavaju težnju vlasti da savlada finansijsku krizu. I to poslednji činilac može da rezultira time da će se situacija u Španiji razvijati prema tužnom scenariju poput Grčke.
Između ostalog, ove nedelje je Grčku posetila kancelar Nemačke Angela Merkel. U okviru susreta s grčkim premijerom Anonisom Samarasom ona je izrazila podršku kursu Atine na sprovođenje reformi i smanjenje troškova. Mora da se istakne da je ranije Berlin veoma strogo tražio od Grčke ispunjavanje svih reformi u određenom roku. Danas mnogi analitičari konstatuju: odnos Berlina prema Grčkoj, koja faktički preživljava na račun nemačkih kreditora, primetno je ublažen.
Međutim, odnos Velike Britanije prema EU, obrnuto, pogoršao se. I to, do te mere da su u Londonu ozbiljno odlučili da razmotre pitanje napuštanja EU. Premijer Velike Britanije Devid Kemeron početkom ove nedelje inicirao je opštenarodni referendum po tom pitanju. Međutim, ukoliko podanici Sjedinjene Kraljevine budu glasali za napuštanje EU, ostvarivanje će biti izvedeno veoma teško.
Ako se u Velikoj Britaniji u poslednje vreme povećava, mada je to paradoksalno, antievropsko raspoloženje, U Poljskoj je primećena obrnuta tendencija. Varšava je izrazila želju da se još više integriše u ekonomiju EU putem ulaska u evrozonu. O mogućnosti odustajanja od poljske valute, zlota, u korist evra, izjavio je u ponedeljak predsednik Poljske Bronislav Komorovski. Doduše, zemlja je spremna da učini takav korak pod uslovom da se kriza u tom regionu zvarši. Za sada Varšavi se ne isplati da se prikluči evrozoni, između ostalog, zbog toga što bi Poljska zajedno sa 17 zemalja morala da sponzira spas problematičnih država regiona.
Bez obzira na zainteresovanost poljskih vlasti da ranije ili kasnije uđu u evrolzonu, stanovništvo zemlje za sada takvu inicijativu ne deli. Prema rezultatima socioloških istraživanja samo 7 odsto stanovnika Poljske smatra da će uvođenje evra povoljno uticati na njih. Nije to ni čudo. Akutnu fazu krize 2008.-2009. godine Poljska je savladala znatno bolje od zemalja Evrope upravo na račun toga, što zemlja nije prešla na evro. Varšava je samo devalvirala nacionalnu valutu, što je pružilo ekonomiji zemlje znatne prednosti u odnosu na evropske kolege.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/Albertane/cc-by-sa 3.0
