Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Maj.2010, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska banka ulaže pola milijarde evra u Srbiju
ZAGREB - U regionu jugoistočne Evrope dve najbitnije zemlje su Srbija i Hrvatska, a delotvorni odnosi Beograda i Zagreba su ključ stabilnosti celog Balkana, izjavio je Tanjugu potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić na kraju godišnje konferencije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja se juče i danas održavala u Zagrebu.
"Naše dve zemlje što širom saradnjom mogu da doprinesu da jugoistočna Evropa bude stabilna i da ima ekonomski napredak", rekao je Đelić koji je ocenio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je skup u Zagrebu ispunio njegova očekivanja iz više razloga.
Đelić se tokom boravka u Zagrebu sastao i sa Olijem Renom, prvi put u ulozi evropskog komesara za ekonomiju i finansije.
"Dogovorili smo se da ćemo sredinom juna u Briselu
potpisati makrofinansijsku podršku EU u iznosu od 200 miliona evra za naš budžet", najavio je Đelić.
Kao jedan od razloga zašto je skup u Zagrebu ispunio njegova očekivanja Đelić je naveo to što je EBRD dobila 50 odsto veći kapital, što znači da će biti u stanju da pod njihovim uslovima, koji su bolji od komercijalnih, finansira veći broj projekata u Srbiji.
"To je dobro za EBRD, za zemlje u tranziciji i za samu Srbiju", rekao je Đelić.
"Drugi razlog je što smo na sastancima s predsednikom EBRD, ali i njihovim specijalistima imali mogućnost da razmotrimo naše sektorske politike i znamo da ćemo dobiti podršku EBRD ne samo za dalji razvoj infrastrukture, nego da ćemo imati nove projekte i u domenu agrobiznisa i tehnologije".
Treći razlog Đelić vidi u tome što je konferencija omogućila seriju brojnih kontakata s drugim učesnicima, a premijeru Cvetkoviću omogućila da razgovara sa premijerima svih zemljama jugoistočne Evrope.
Kao jedan od uspeha naveo je i predstavljanje Srbije koje je bilo jedno od najposećenijih.
"Prošle sedmice je 'Fajnenšel Tajms', koji je neka vrsta Biblije poslovnih krugova u svetu, imao dodatak o Srbiji koji je bio
izrazito pozitivan. Činjenica da su napisali da je Srbija stabilna i da daje veoma pozitivne uslove za investiranje, daje dodatno ohrabrenje za rad".
"U Srbiji će to zvučati i provokativno i paradoksalno, jer znamo koliko se teško živi u našoj zemlji, ali Srbija je imala bolje performanse nego mnoge druge zemlje u tranziciji i privlači više investicija od drugih".
Potpredsednik je podsetio da je prema statističkim podacima recesija u Srbiji u prvom kvartalu godine završena,
izražavajući očekivanje da će na kraju godine doći do određenog poboljšanja u kupovnoj moći, dok će sledeće godine biti novih radnih mesta kroz investicioni ciklus.
Govoreći o mnogobrojnim kontaktima koje su on i premijer Cvetković imali u ova dva dana, Đelić je rekao de je na nivou vlada dogovoreno intenziviranje kontakata.
"Dva predsednika imali su seriju veoma uspešnih razgovora. Vreme je da imamo mnogo intenzivniju saradnju Hrvatske i Srbije. Osim što smo upućeni jedni na druge, to je i zato što se, kad se normalizuje politička situacija, vidi velika strukturalna komplementarnost naših ekonomija i što, iako je Hrvatska bliža EU od nas, imamo veoma slične probleme".
Evropska banka ulaže pola milijarde evra u Srbiju
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da u Srbiju u ovoj godini uloži oko 500 miliona evra, izjavila je direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek.
Ona je na predstavljanju Srbije na Godišnjoj skupštini EBRD-a kazala da su planirana ulaganja u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije u Srbiji.
Od početka godine EBRD je u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra, kazala je Gacekova i istakla da je plan da se do kraja godine premaši rekordno finansiranje iz 2009. godine od 425 miliona evra.
Direktorka EBRD-a za Srbiju je navela da se pregovara o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kao i kreditima za kompanije u iznosu od 50 do 100 miliona evra.
Planirano je i dodatnih 60 miliona evra kredita za Grad Beograd, za izgradnju mosta na Savi, kod Ade Ciganlije, a pregovara se i o 25 miliona evra za sistem lake gradske železnice, kazala je Gacekova.
Ona je navela i da bi uskoro trebalo da bude odobreno 40 miliona evra kredita za Elektroprivredu Srbije (EPS), za nabavku električnih brojila sa daljinskim očitavanjem, a planirano je i ulaganje u Srbiji u mini hidroelektrane.
Gacekova je navela i da se razmatra projekat kredita za poljoprivrednu proizvodnju, koji će se odobravati preko lokalnih banaka, vrednosti od 20 do 30 miliona evra.
Evropska banka za obnovu i razvoj do sada je investirala oko 1,8 milijardi evra u Srbiju i privukla dodatnih 1,7 milijardi evra kapitala.
Odbor guvernera EBRD-a 14. maja je odobrio povećanje kapitala banke za 50 odsto na 30 milijardi evra, što će u narednih pet godina omogućiti da se godišnje investira 8,5 od devet milijardi evra.
Rast BDP Srbije 2,1 odsto
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je danas da je smanjila procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2010. godini, na 2,1 odsto.
Tom novom procenom ekonomske situacije u EBRD regionu, predstavljenoj na Godišnjoj skupštini te banke u Zagrebu, očekivana stopa ekonomskog rasta Srbije manja je za 0,3 procentna poena nego u januarskoj proceni.
Srbija će i pored toga, zajedno sa Makedonijom, čiji će rast bit 2,2 odsto, imati najveći rast BDP-a u jugoistočnoj Evropi u 2010. godini, navodi se u izveštaju.
EBRD je novu procenu stope rasta BDP u jugoistočnoj Evropi snizila za jedan procenti poen, na 1,2 odsto, pošto je, kako se navodi, u prvim mesecima ove godine bilo malo potvrda održivog ekonomsko oporavka.
Glavni ekonomista EBRD Erik Berglof kazao je da je EBRD region, koji obuhvata zemlje u tranziciji u Evropi i Aziji, pretrpeo dublju recesiju i sporije se oporavlja od drugih regiona u razvoju.
Berglof je ocenio da su procene rasta i dalje veoma nesigurne pošto je došlo do promene rizika iz unutrašnjih na spoljne zbog grčke krize i slabijeg rasta u evrozoni.
Procena rasta BDP u EBRD regionu, koji obuhvata zemlje u tranziciji, za 2010. povećana je na 3,7 odsto, sa januarskih 3,3 procenta, ali sa znatnim razlikama među državama i kako se navodi u izveštaju, zahvaljujući snažnijem ekonomskom rastu u najvećim privredama u Rusiji, Turskoj i Poljskoj.
U izveštaju se navodi da je pred zemljama istočne Evrope je neizvestan period oporavka od svetske ekonomske krize pri čemu prete nove opasnosti fiskalnog pritiska i finansijske nestabilnosti u zapadnoj Evropi.
Projektovani rast je smanjen u slučaju Rumunije i Bugarske, dok je oporavak većine zemalja i dalje spor.
Oporavak iz duboke recesije je spor posebno u baltičkim zemljama i u jugoistočnoj Evropi gde je malo znakova trajnijeg poboljšanja. Projekcije rasta u tim zemljama su smanjene od poslednjeg izveštaja EBRD-a u januaru.
"U većini zemalja jugoistočne Evrope stopa oporavka će verovatno ostati troma, s očekivanim prosečnim rastom za ovu godinu od 0,3 odsto, u poređenju s januarskim predviđanjem od 1,2 odsto, i za 2,9 odsto sledeće godine", navodi se u izveštaju.
Pored toga, kriza u Grčkoj može negativno da utiče na nekoliko zemalja koje s Grčkom imaju jake veze u trgovini, investicijama i finansijama. Rast će biti negativan ili na nuli u Bugarskoj i Rumuniji.
U izveštaju se navodi da su unutrašnji rizici po ekonomiju u zemljama istočne Evrope smanjeni u proteklih nekoliko meseci, ali da su zato povećani spoljašnji rizici zbog fiskalnih problema i finansijske nestabilnosti u zapadnoj Evropi.
"Ohrabrujuće je što se za sada kriza u Grčkoj nije znatnije prelila u tranzicioni region; to, ipak, ostaje mogućnost, posebno u zemljama jugoistočne Evropskim gde su grčke banke snažno prisutne.
Druga opasnost je slabiji rast u EU kao rezultat ili fiskalne konsolidacije ili obnovljenih problema u evropskom bankarskom sektoru", navodi se u izveštaju EBRD-a.
Značajniji oporavak se predviđa u Rusiji, Slovačkoj, Mađarskoj, Turskoj i Jermeniji.
U izveštaju se navodi da centralna Evropa i baltički region imaju korist od izvoza u Zapadnu Evropu i od većeg nego očekivanog priliva kratkoročnog kapitala.
"Očekuje se da će taj region u celini imati rast od 1,8 odsto ove godine u poređenju 1,4 koliko je predviđeno u januaru i tri odsto u 2011", navodi se izveštaju, ali i dodaje da postoje upečatljive razlike, pri čemu Poljska znatno podiže prosek dok su Litvanija i Letonija tek počele oporavak.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
