Izvor: Vostok.rs, 02.Sep.2011, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropesimisti odnose lokalne pobede
02.09.2011. -
Češka je odlučila da ne uvodi evro. Premijer Petr Nečas je izjavio da zadržavanje nacionalne valute – krune – treba da postane uslov ekonomske stabilnosti. Premijer je uz to istakao da pridruženje Češke evrozoni „označava ulazak u valutni savez, ali ne i u savez dugova". U uslovima rastuće krize u evrozoni sve više zemalja odbacuje ideju o jedinstvenoj valuti.
Češka je, uostalom, kao i Poljska, imala određenu skepsu prema evru od >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << samog trenutka kada se ta valuta pojavila. Varšava i Prag su insistirali da će odustajanje od nacionalne valute označiti kraj ekonomske nezavisnosti. Po mišljenju političara i velikog dela stanovništva, to će neizbežno prouzrokovati političke rizike, rekao je u intervjuu Glasu Rusije ekonomista, bivši generalni konzul Češke Republikeu Sankt-Peterburgu Vladimir Votapek.
Češki predsednik je verovatno najveći skeptičar na celom istočnoevropskom prostoru. Još 2010. je izjavio da je ideja Evropske Unije propala, dok je rastuća kriza samo eskalirala njegove izjave. Na ekonomskom samitu koji je održan u Austriji krajem avgusta Klaus je rekao da je „ući u EU isto što i biti u ludačkoj košulji", a Evropsku Uniju je nazvao „još jednom u nizu carevina koje su pokušavale da potčine Češku". Ako se ostave po strani istorijsko-populistički aspekti takvih izjava i pogledaju ekonomski pokazatelji, videće se da Češka zaista ima čega da se plaši u slučaju da se otkaže od krune. Zemlja je iz krize 2008. godine izašla s manjim gubicima od onih mogućih da je bila članica EU, ističe Vladimir Votapek:
Agencija Standard & Poor’s je nedavno podigla kreditni rejting Češke sa „A+" do „AA" dodeljujući joj „stabilnu prognozu". I to u vreme kada se ekonomije većine zemalja kreću silaznom linijom. Imamo malu količinu spoljnih pozajmica, bankovni sektor s minimalnim nivoom pozajmica u stranoj valuti, Cantralna Banka uspeva da održava niski nivo inflacije. Niz velikih proizvodnji je premešten iz Francuske i Nemačke u Češku jer su kod nas porezi manji. Ali smo svakako zavisni od evra. 74% našeg spoljnog prometa čine zemlje članice EU i 28% Nemačka! Njeni usponi i padovi su i naši usponi i padovi. To je svakako rizik.
Sadašnje vlasti Češke ne vide poentu ulaska u EU dok u ovoj poslednjoj ne dođe do strukturalnih reformi. Vaclav Klaus je direktno izjavio da u tekućoj situaciji postoje dva izlaza: da se drastično smanji broj država gde će se obrtati evro, ili da se u EU sprovodi striktnija ekonomska politika. Češki lider pak podržava prvu opciju.
Slična raspoloženja vladaju i među poljskom političkom i ekonomskom elitom. Varšava je trebalo da se pridruži zoni evra 2012. godine. Ali zbog aktivnosti nemačkih i francuskih vlasti, koje su se posvetile problemima Italije, a da nisu uspele da reše situaciju u Grčkoj, kod Poljske želja za podelom zajedničkih ekonomskih poteškoća jenjava.
Izgleda da mnogi članovi evrozone koji su joj se pridružili 2007 – 2011. na talasu optimizma sada žale zbog tog koraka. Na primer u Slovačkoj, Sloveniji i Estoniji veliki je broj nezadovoljnih zbog toga što su ove zemlje, koje imaju vlastite probleme, primorane da troše puno sredstava kako bi spasile Grčku.
Estonija je poslednja zemlja koja je uspela da se pridruži valutnom savezu pre jeka krize. I mada je njena ekonomija bila jedna od najmanjih, nivo državnog duga nije prelazio 8%. U poređenju sa ostalim zemljama to je bio skoro rekordni minimum. Stručnjaci komentarišu da je za Talin to bio pre svega politički korak – mogućnost da se maksimalno distancira od „sovjetskog nasleđa". Zbog ove je odluke zemlja, i pre svega stanovništvo, morala skupo platiti, kaže rektor Instituta za ekonomiju i upravu Estonije profesor Hanon Barabaner:
Mnogi su polagali velike nade na ulazak u evrozonu – očekivao se dolazak velikih investicija. U stvarnosti to se nije dogodilo. Mnogi ekonomisti su očekivali da će doći do značajnog porasta cena, što se zaista dogodilo, cene nekih proizvoda su porasle i za 30% i više. Nezaposlenost ostaje prilično velika. Ako se govori o stanovništvu, definitivno se može reći da je život postao teži.
Političari i ekonomisti se slažu da Evropa mora platiti zbog toga što je od jednog uspešnog projekta napravila taoca politike i ideologije. Ali cena ne sme biti raspad.
Pitanje o budućnosti evrozone, Evropske Unije, pa i samog evra danas ostaje otvoreno. Većina ekonomista kaže da čak i uz najgori mogući scenario neće doći do odustajanja od jedinstvene valute – evro je već postao bitan faktor i akter međunarodnog finansijskog sistema. Evrozona će opstati, makar i sa manje članova. Jer zatvaranje svih ovih institucija može označiti propast celokupnog evropskog posleratnog uređenja.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/comedy_nose/cc-by
