Izvor: B92, 06.Jun.2011, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro uzvraća udarac dinaru?
Beograd -- Evro danas vredi 98,08 dinara, što je gotovo 1,5 dinara više nego pre dve nedelje, kada je domaća valuta dostigla rekordnu vrednost od 96,7 dinara za evro.
Najveće zasluge za jačanje dinara u ovoj godini ima ulaganje banaka u državne hartije od vrednosti koje još nije splaslo. Tako je i poslednja emisija šestomesečnih zapisa u celosti prodata pre četiri dana, a država je uzela dve milijarde dinara.
Analitičari ocenjuju da je na trenutno jačanje evra svakako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uticala najava NBS da će intervenisati kupovinom 40 miliona evra. Prognoze bankara ukazuju da će devizni kurs do kraja godine biti relativno nestabilan, a evro će u proseku iznositi oko 100 dinara.
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da najava intervencija NBS na deviznom tržištu pre svega ima psihološki uticaj.
"Suma od 40 miliona evra je mala i ne može značajno da utiče na kurs. Pre će biti da je najava NBS psihološki pogurala evro nagore" , smatra Kovačević.
On napominje da kretanje kursa od početka godine nije realno i da jačanje domaće valute nema realnih osnova.
"Kretanje kursa uglavnom je podstaknuto prodajom trezorskih zapisa i velikim interesovanjem banaka za kupovinu ovih hartija. Dokle god banke budu htele da kupuju zapise, kurs dinara neće se mnogo pomerati. Država mora da pokrije veliki deficit budžeta, a ovo se pokazalo kao pogodan izvor prihoda". ističe Kovačević, i dodaje da veće slabljenje dinara sprečava i veliki priliv doznaka iz inostranstva koje su prošle godine dostigle rekordan iznos.
Analitičari „Erste grupe" predviđaju da će prosečan kurs evra u ovoj godini biti nešto iznad 100 dinara, a da će se evropska valuta tokom godine kretati u intervalu od 95 do 105 dinara za evro.
Podsetimo da je dinar ove godine imao rekordnu vrednost 23. maja, kada je evro vredeo 96,7 dinara. Najniža vrednost dinara prema evru bila je 4. novembra 2010. godine, kada je srednji kurs bio 107,5 dinara za evro.
Jak dinar ne pogoduje izvoznicima
Srbija je, još prošle godine, rešila da pređe na nov model privrednog razvoja, kome je izvoz glavni adut. Da bi povećali plasman domaće robe preko granice, međutim, moramo da privučemo velike investicije u ključne oblasti. Ulaganja, upozoravaju stručnjaci, nema bez povoljnog poslovnog okruženja. Na njemu se godinama radi, ali se privrednici i dalje "sapliću" o brojne prepreke.
Šta bi Srbija trebalo da uradi u makroekonomskoj politici da bi privukla investicije, koje bi joj omogućile širenje na druga tržišta, raspravljali su stručnjaci prilikom predstavljanja USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.
"Mnogo je započeto, ali malo završeno. Strani investitori treba sve da završe bez pomoći ministara i vlade. Ograničenja u sistemu, međutim, to sprečavaju. Analize pokazuju da u nekoliko sektora Srbija nije ni blizu da iskoristi svoje komparativne prednosti. Pominjao se metalski i tekstilni kompleks. Velike investicije još nisu došle do tih ključnih sektora. Posle 2000. godine, u uslovima velikog priliva deviza, kurs je formiran na strani precenjenosti. Uvoznici su u takvim uslovima imali više stimulacije da uvoze, nego izvoznici da izvoze", ocenio je Dušan Vujović, stručnjak Svetske banke.
Poslednjih meseci dinar je ponovo ojačao, što ne ide u prilog izvoznicima. Ekonomisti ne spore da se njegova vrednost formira na tržištu, ali napominju da ima mesta za aktivnu ulogu centralne banke.
"Izvoz ranije nije funkcionisao zbog precenjenog kursa Narodna banka Srbije je tokom 2000. i 2001. držala suviše fiksiran kurs. Poslednjih godina se on korigovao i krajem prošle godine smo došli do konkurentog nivoa. Sada zabrinjava što je kurs opet počeo da apresira. Istina je da se on formira na tržištu, ali je i deo finansijskih transakcija i tu ima prostora za delovanje", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. -
I da kurs nije nikakav problem srpskim izvoznicima, vraćamo se na pitanje od koga izvoz pre svega zavisi. A ekonomisti odgovaraju - od stranih investitora.
"Pitanje je ko izvozi iz Srbije. Ko to treba i ko to može da izvozi? Izvoz iz Srbije je vezan i za odluke stranih investitora da dođu ili ne dođu u Srbiju. Dosadašnja politika vlade je bila direktno subvencionisanje. Ovakva politika nije produktivna, nije održiva, a videli smo i političke posledice. Konkurentnost Srbije na svetskom tržištu se postiže konkurentnošću Srbije u privlačenju stranih direktnih investicija", kaže Boris Begović, predsednik Centra za liberalno demokratske studije.
