Izvor: B92, Tanjug, 30.Jan.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro u padu nakon izjave Sorosa
Beč/Davos/Njujork -- Evro bi mogao da bude uništen, ako Evropska unija ne uspe da očisti ekonomiju od sumnjive i toksične finansijske aktive iz kreditne krize, kaže Džordž Soros.
"Biće neophodan odgovarajući vid dogovora o izgubljenom kapitalu, prema kome bi se to breme podelilo, a bilo bi neophodno da u tome učestvuju sve zemlje", izjavio je, jedan od najpoznatijih, ali i najkontroverznijih finansijskih špekulanata na svetu, Soros za austrijski list "Standard" (Der >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Standard) .
Prema mišljenju tog milijardera, koji je početkom 90-ih godina prošlog veka svojim berzanskim špekulacijama značajno doprineo padu britanske funte, te mere bi, uglavnom, trebalo da preduzme Evropska unija, "jer ukoliko to ne uradi, moglo bi se dogoditi da evro ne preživi krizu".
Na tu Sorosovu izjavu odmah je reagovala zajednička evropska valuta jutrošnjim padom za više od jednog procenta, ispod granice od 1,30 dolara za evro, objavili su svetski mediji.
Evro je već prethodno bio "pogođen" jučerašnjom izjavom predsednika Evropske centralne banke (ECB) Žan Klod-Trišea na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da bi ECB, "nestandardnim" koracima i daljim smanjivanjem kamata, mogla da podrži krizom pogođenu privredu evrozone.
Korake ECB na predstojećem zasedanju bankarskog saveta iduće sedmice, Triše nije želeo da komentariše.
On je, međutim, osnažio očekivanja, prema kojima bi do daljeg snižavanja kamatnih stopa moglo doći u martu.
"Sada smo na dva procenta i ne isključujemo da bismo mogli ići i ispod tog nivoa. Kao što sam već rekao, u martu ćemo imati veoma važno zasedanje", dodao je predsednik ECB.
ECB je, podsećaju agencije, već ovog meseca smanjio baznu kamatnu stopu za pola procentnog boda, na dva odsto, tako da analitičari očekuju da će ta banka iduće sedmice ostaviti kamate nepromenjene, ali da će ih u martu sniziti na 1,5 procenata.
Sredinom prošle sedmice je Triše, povodom aktuelne finansijske krize i postojeće "toksične" aktive koja ugrožava finansijski sistem država koje koriste zajedničku evropsku valutu, izjavio da ne preti raspad evrozone.
Predsednik ECB je tom prilikom odbacio nagađanja finansijskih tržišta o mogućem odlasku nekih zemalja iz evrozone i njenom raspadu kao posledici finansijske krize.
Globalna finansijska kriza i duboka ekonomska recesija tera vlade da pumpaju svež novac radi zaštite banaka i podrške privredi velikom količinom pozajmljenog novca.
Zbog toga, kako ističu analitičari, finansijska tržišta već počinju da postavljaju pitanja o sposobnosti da se taj novac i vrati.
Tržišta su, prema agenciji Rojters, već počela da u cene uračunavaju i do sada nezamisliv rizik raspada evrozone.
Cene takvih "osiguranja" protiv državnog bankrotstva zemalja kao što su Irska, Grcka, Italija, Španija ili Belgija, naglo su porasle i tako značajno povećale raspon između prihoda dugoročnih hartija od vrednosti tih zemalja u odnosu na prihode nemačkih obligacija, koje u evrozoni služe kao osnovno merilo.
"Mislim da su te priče oko evra neosnovane", izjavio je tim povodom Triše prema čijem je mišljenju prirodno da finansijska tržišta utvrđuju sopstveni nivo rizika.
On je, međutim, dodao da vlade moraju da održe dodatne izdatke u granicama, ukazujući da sadašnja ekonomska situacija poziva na obazrivost sa gledišta primene širokih fiskalnih stimulansa i da je neophodno obratiti pažnju na konkretnu fiskalnu situaciju u svakoj zemlji.
U vezi sa pokušajima sistemskog rešavanja problema "toksične" aktive koja, pre svega, potiče sa američkog hipotekarnog tržišta, prvobitno je to htela da reši ranija američka vlada Džordža Buša, koja je za te namene imala spremnih 700 milijardi dolara, podsećaju stručnjaci.
Na kraju je, međutim, taj novac pod uticajem evropskih zaštitnih koraka i u nadi za bržu stabilizaciju, Bušova administracija iskoristila, uglavnom za rekapitalizaciju banaka.
Problematična aktiva je, pak, na tržištima ostala i dalje ugrožava poverenje među bankama i funkcionisanje finansijskog sistema, upozoravaju ekonomisti.
Zbog toga se već počinje govoriti o konceptu "loše banke", koja bi tu aktivu otkupila i na taj način krizu definitivno rešila, što je predložio evropski komesar za monetarna pitanja Hoakin Almunija.
Nagađanja o mogućnom raspadu evrozone su poslednjih sedmica već izazvala dramatične razlike između razvoja cena nemačkih vladinih dugoročnih hartija od vrednosti i obligacija "rizičnijih" zemalja zone evra.
