Izvor: Blic, 05.Dec.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro stao na 96 dinara
Posle devet meseci Narodna banka Srbije juče je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 42 miliona evra po 96,2 dinara kako bi ublažila prekomerne oscilacije kursa. Srednji kurs evra u ponedeljak iznosiće 96,5657 dinara.
Pažnja građana poslednjih dana opet je usmerena na kursne liste. Za nekoliko dana evro je ojačao za skoro dva dinara. Bankari su, međutim, uvereni da će doći do smirivanja kursa i da se neće desiti prekomerne oscilacije.
Decembar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je, inače, mesec kada kompanije isplaćuju dugovanja prema svojim dobavljačima, plaćaju obaveze prema inostranstvu, što uz nabavku energenata koja je u toku, zahteva veću količinu deviza. Među nekoliko većih kompanija za koje su poslednjih dana banke kupovale devize za plaćanje uvoza, ali i servisiranja finansijskih obaveza prema inostranstvu, kako „Blic" nezvanično saznaje, jesu „Srbijagas" i NIS. Očekuje se i da će „Telekom" imati obavezu vraćanja rate, pa samim tim da će biti povećane tražnje za devizama narednih dana. Izvesnih obaveza prema inostranstvu imale su i pojedine banke, koje su takođe prethodnog dana kupovale devize.
- Jučerašnjom intervencijom NBS na međubankarskom devizom tržištu uvideli smo da se centralna banka ne libi da interveniše kada je to potrebno, a svi znamo da ona ima dovoljno sredstava da to uradi. Perspektiva je mnogo bolja nego što je bila u decembru 2008, a i devizne rezerve su veće. Do kraja godine očekuje nas veći priliv deviza iz inostranstva, i to po više osnova. Dobar deo će otići i u bankarski sektor za povećanje likvidnosti banaka. Takođe sezonski, u ovo doba godine veći je priliv novca od naših ljudi iz inostranstva, što može pozitivno da utiče na kurs - kaže za „Blic" Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke", i dodaje da će pritisak na evro biti smanjen od 10. decembra. Carić očekuje da će do kraja godine kurs iznositi oko 94 dinara za evro.
NBS od 25. februara nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, na kojem se formira kurs dinara. Od početka godine na tom tržištu je prodala 551,4 miliona evra, od čega 175,1 milion evra u februaru. Trenutno devizne rezerve iznose 9,7 milijardu evra. U centralnoj banci više puta su ponovili da ne postoji nikakav unapred zacrtani nivo kursa, niti da je on planska kategorija. Intervencije NBS na deviznom tržištu ograničene su samo na određene slučajeve i to radi ublažavanja prekomernih oscilacija, ugrožene finansijske stabilnosti i obezbeđenja adekvatnog nivoa deviznih rezervi.
Kretanje kursa u narednom periodu će svakako zavisiti od odnosa ponude i tražnje za devizama, kao i eventualnih intervencija centralne banke. Moguće je da će na rast tražnje svakako imati i vizna liberalizacija, jer će zbog putovanja građani trošiti devize.
- Izvesnih fluktuacija će svakako biti, ali ne treba očekivati velike promene. Narodna banka je sa svoje strane pokazala da prati dešavanja na domaćem tržištu i uključuje se kad god je neophodno da uspostavi ravnotežu između ponude i tražnje - smatra Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke".
Da je do pada vrednosti dinara došlo usled neusklađenosti ponude i tražnje potvrđuje i Zoran Petrović, potpredsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke". On ukazuje na to da su veća tražnja privrede za evrom i nekih banaka praćene nedostatkom priliva evra na tržište.
- Teško je očekivati na kratak rok da će biti nekih značajnijih privatizacija, stranih investicija i pojačane kreditne aktivnosti. To znači da će izostati i jači priliv evra. Zbog toga očekujemo da će likvidnost na deviznom tržištu biti i u narednom periodu slaba i praćena fluktuacijama kursa. Naša je procena da će zbog slabe agregatne tražnje u sledećoj godini kurs dinara biti stabilan, uz povremene oscilacije - naglašava Petrović.
Šta može da pogura kurs evra naviše?
-servisiranje finansijskih obaveza preduzeća prema inostranstvu
-veća potreba banaka za devizama
-povećanje uvoza
-manjak stranih direktnih investicija
-nedostupnost stranih kredita
Šta smiruje kurs?
-visoke devizne rezerve NBS
-očekivani priliv prve tranše „Fijata" od 100 miliona evra
-manja agregatna tražnja
-priliv deviza od naših građana iz inostranstva
Rezerve brane kurs
Postoje indicije da dolazi do rasta uvoza, koji je povezan sa blagim oporavkom industrijske proizvodnje, a to će narednih meseci uticati na povećanju tražnju za devizama.
- Imajući u vidu očekivanja da će strane direktne investicije u 2010. biti relativno skromne (oko 1,9 milijardi evra), da će porasti otplate spoljnog duga, da će se beležiti porast uvoza, kao i relativno teška dostupnost stranih kredita, možemo očekivati povećanu tražnju deviza. Samim tim, biće pritiska na dinar. S druge strane, devizne rezerve NBS su visoke 9,7 milijardi evra i NBS može, ako proceni da je to poželjno, održati kurs stabilnim - ukazuje Goran Nikolić, saradnik u Institutu za evropske studije.
