Izvor: Politika, 06.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro slabi samo u Srbiji
U poslednja tri meseca evropska valuta pojevtinila za 7,4 dinara Juče je evropska valuta vredela okruglo 80 dinara, za šest dinara manje nego početkom godine, a za oko 7,5 dinara – samo u poslednja tri meseca. Kretanja na deviznom tržištu zato su nastavila da intrigiraju javnost. Utoliko pre što je evropska valuta, zbog toga što je evropska centralna banka juče podigla bazičnu kamatu, juče u Evropi – osetno ojačala!
Jak dinar, po svemu sudeći, ne prija svakom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zadao je glavobolje i izvoznicima i građanima koji, recimo, dobijaju devizne doznake iz inostranstva. Takav dinar je, međutim, uvoznicima po volji. Oni kupuju evro i za manje od 80 dinara, ali proizvode – ne pojeftinjuju.
Pad vrednosti evra, po dr Dejanu Eriću, prodekanu Fakulteta za bankarstvo i menadžment, iznenadio je i najveće optimiste. To je, kako je objasnio, pre svega posledica povećanog deviznog priliva u zemlju, a manje jačanja privredne strukture i povećanja konkurentnosti domaće proizvodnje.
Prognozeri slabijeg dinara nisu računali na veliki priliv deviza, "težak" dve milijarde evra, pre svega od "Mobtela", Vojvođanske banke i "Hemofarma". Logično je onda, tvrde stručnjaci, to što je dinar apresirao, a što se desilo i u dugim zemljama u tranziciji kada su imale velike prilive.
Budući da jačanje dinara nije rezultat snažnije privrede, čim presuše privatizacioni prihodi, dinar će, smatraju, početi da pada u odnosu na evro.
Uprkos restriktivnoj monetarnoj politici, raste obim zaduživanja banaka u inostranstvu. To je, kako tumače stručnjaci, jedan od glavnih razloga jačanja dinara jer na taj način rastu kreditni plasmani banaka. U prvih pet meseci plasmani su prosečno iznosili oko 13,6 milijardi dinara, dok su u junu, julu i avgustu smanjeni na oko šest milijardi. Podaci pokazuju da su, iako je došlo do usporavanja, bankarski plasmani ipak nastavili rast.
Kurs dinara "gura" i (odnedavno) mogućnost data menjačnicama da, umesto NBS, 20 odsto deviza prodaju bankama, jer i to uvećava ponudu deviza na međubankarskom tržištu.
Iako u centralnoj banci tvrde da kurs nije više sredstvo za obaranje inflacije, ono što se prethodnih dana dešavalo na monetarnoj sceni Srbije ukazuje da je upravo povlačenje dinara bio odličan lek u borbi protiv rasta cena. Septembarska deflacija od 0,2 odsto osokolila je banke da prihvate ponudu NBS. Sada mnogo aktivnije učestvuju u takozvanim repo-operacijama koje im donose "debelu" kamatu od 18 odsto. Na ovoj "udici" banke zarađuju više, tvrde upućeni, nego na neke kredite građanima i privredi. Po njihovim podacima, 20 banaka je samo za dve nedelje od uloga od 13,795 milijardi dinara zaradilo celih stotinu miliona dinara.
Repo-operacije, inače, Narodnoj banci služe za povlačenje novca iz bankarskog sistema ili obrnuto. U zavisnosti od toga NBS prodaje, odnosno kupuje hartije od vrednosti od banaka. Prodajući vrednosne hartije, NBS se obavezuje da će ih otkupiti nazad tačno određenog dana, po određenoj ceni (za dve nedelje, uz pomenutih 18 odsto godišnje).
Uprkos tome što neki ekonomisti smatraju da je pitanje: da li je kurs realan – izlišno, jer je, kako kažu, svaki realan kada se formira na tržištu, neki, ipak, upozoravaju da on to nije, ma koliko se sve pravdalo ponudom i tražnjom za devizama.
Kada je reč o boljoj strani jakog dinara, od trgovaca se očekuje da što pre – spuste cene. One bi mogle i sada da budu niže kada bi na tržištu bilo više "igrača", a ne jedan ili nekoliko monopolista koji diktiraju cenovnike za uvoznu robu.
-------------------------------------------------------------------------
Udovički dinar jak do izbora
Dinar će do izbora u Srbiji nastaviti da jača, a inflacija će biti usporena, ali samo naizgled, izjavila je juče bivši guverner centralne banke Srbije Kori Udovički. "Posle izbora nova vlast će imati tri mogućnosti – ili će se opredeliti da napravi oštar zaokret u fiskalnoj politici, ili će dozvoliti da se smanjuje privredni rast, ili će povećavati inflaciju", rekla je Udovički na konferenciji za novinare povodom predstavljanja biltena "Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji", čiji je glavni i odgovorni urednik.
Biserka Dumić
[objavljeno: 06.10.2006.]
