Izvor: Politika, 26.Maj.2010, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evro ne piše cenovnike

Pad vrednosti dinara u odnosu na evropsku valutu neće pogurati cene preko zacrtanih osam procenata u ovoj godini, tvrde ekonomisti

Uprkos ubrzanom padu vrednosti dinara u odnosu na evro, među ekonomistima preovlađuje mišljenje da rast inflacije do kraja godine neće premašiti „zacrtanu” gornju granicu od osam procenata. Da će cene i standard građana Srbije odoleti rastu evra, domaći ekonomisti, reklo bi se, više veruju i od guvernera Narodne banke Srbije u ostavci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radovana Jelašića. Guverner je nedavno izjavio da ga ubrzani pad dinara brine, jer utiče na ostvarivanje osnovnog zadatka NBS – održavanje stabilnosti cena, ali da se ipak uzda u devizne rezerve od 10,7 milijardi evra.

Ekonomisti se slažu da su devizne rezerve veoma bitan oslonac u održavanju stabilnosti cena, ali više veruju da ih na uzdi drže zamrznute plate u javnom sektoru i da privatni poslodavci ne pomišljaju na povećanje zarada do kraja godine.

– U ovom stanju stagnacije, kada nema rasta proizvodnje, prometa i uvoza, prenos kretanja kursa na cene neće biti tako značajan – uveren je Miladin Kovačević, saradnik Mesečnih analiza i prognoza. – Ovo pod uslovom da se stabilnost kursa ipak održi. Izvestan uticaj pada vrednosti dinara prema evru će se osetiti, ali neće biti značajan, kao u godinama koje su prethodile svetskoj ekonomskoj krizi. U 2007. i ranije prenos kursa na cene bio je oko 30 odsto. Sada će biti sigurno manji, ali postoji opasnost da osetniji rast evra ipak poveća pritisak kursa na cene.

Kovačević posebno ukazuje da se devizne rezerve moraju čuvati.

– Kada bi došlo do pada deviznih rezervi, dogodila bi se indeksacija cena, pa zato sa deviznim rezervama treba oprezno upravljati. One ne bi smele da padnu ispod šestomesečne vrednosti uvoza – smatra Kovačević.

Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, smatra da sadašnji nivo kursa ne bi trebalo da ugrozi nivo cena i da zacrtana granica rasta inflacije u ovoj godini do osam odsto neće biti prekoračena.

– Mnogo je opao standard, previše je pala i tražnja, pa svako ko je u biznisu zna da promet pada ako se povećava cena – kaže Zdravković. – Doduše, snižavanjem marže trgovci mogu da smanje uticaj rasta evra na pad tražnje. Taj „resurs” je značajan, jer se prosečna marža u Srbiji, zavisno od trgovačkog lanca, kreće između 15 i 35 odsto.

Zvanična statistika je zabeležila da je promet robe u trgovini na malo u periodu januar–mart ove, u odnosu na isti period 2009, manji je u tekućim cenama za 2,2, a u stalnim cenama za 8,8 odsto. U poređenju sa ostvarenim prosekom iz 2009. godine, promet robe u trgovini na malo u februaru 2010. godine nominalno je manji za 21,1, a realno za 24,4 odsto.

Ali, državna statistika je takođe izvestila da su u aprilu ove godine, u odnosu na isti mesec 2009, cene na malo bile veće 7,4, a u odnosu na decembar 2009. za 4,2 odsto, pre svega zbog poskupljenja struje i goriva. To znači da je u prva četiri meseca već „potrošeno” više od polovine planiranog rasta cena u ovoj godini. Istovremeno, troškovi života u u aprilu, u odnosu na isti mesec 2009. povećani su četiri, a u odnosu na decembar 2009. za 2,6 odsto.

– Veći rast inflacije u prvom polugođu, naročito u prvom tromesečju, uobičajen je – kaže Zdravković. – U tom periodu se obično koriguju cene koje su pod kontrolom države, pa je poskupela struja, a i gorivo je od početka godine znatno poskupelo. Posle toga nastupa mirniji period, pa ne treba očekivati da se inflacija zabeležena u prvoj trećini godine ponovi u preostale dve.

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, znatno je obazriviji i smatra da pad dinara ipak može da pogura cene preko očekivane granice.

– Trgovci se, bar za sada, ustručavaju da podižu cene u skladu sa rastom cene evra, jer su novčanici kupaca znatno utanjili – primećuje Đogović. – Zbog pada kupovne moći i rasta nezaposlenosti u prva tri meseca, povećanje troškova poslovanja se ne može prelivati samo na krajnjeg potrošača. Moraju se smanjivati racionalizacijom poslovanja, pa i smanjivanjem dobiti. Zimus su vlasnici hotela na Kopaoniku zanemarili tu činjenicu, kao i novonastalu mogućnost putovanja u inostranstvo bez viza, pa je zimska sezona na toj planini doživela krah. Bila je popunjena samo trećina kapaciteta. Trgovci iz toga moraju da izvuku pouku.

Đogović zaključuje da je kretanje cena i sudbina standarda građana ipak u rukama države. Sve zavisi kako će vlada krojiti poresku i monetarnu politiku, da li će povećati porez na dodatu vrednost, akcize, cena nekih proizvoda i usluga o kojima država odlučuje i hoće li doći do promene monetarne politike. Uticaj spoljnih faktora, kao što je rast cena energenata, je mali.

Aleksandar Mikavica

[objavljeno: 27.05.2010.]

Nastavak na Politika...