Izvor: S media, 11.Dec.2009, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro guta zaradu
Nagli skok evra izazvao je tajfun nezadovoljstva među srpskim privrednicima. Veoma su ljuti na Narodnu banku Srbije, jer smatraju da će drugu godinu za redom ubeležiti gubitak zbog kursnih razlika.
Ukazuju da su godinu dana radili da prevaziđu prošlogodišnji minus, koje je izazvalo obaranje dinara, takođe, u decembru, kada su svodili bilanse. Zbog toga očekuju od NBS, ali i od Vlade Srbije da reaguje pravovremeno, jer smatraju da za preterano klizanje dinara nema osnove.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Evro je u poslednje tri nedelje ojačao za 2,3 odsto,a u odnosu na jun ove godine za celih tri dinara. Privrednici strahuju da bi dinar do kraja godine mogao da oslabi i do deset odsto, a to bi za njih bio potpuni fijasko.
Kako kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, niko u privredi nema rezerve da pokrije još jedno takvo klizanje domaće valute. Polovina srpskih preduzeća je lane, zbog naglog skoka evra u završnim računima imala minus. To im smanjuje kreditni rejting pred bankama i poskupljuje zajmove. Prema mišljenju Bugarina, centralna banka bi trebalo da odreaguje preventivno, a ne posledično. Privrednici imaju pravo da znaju šta se dešava sa dinarom, neko mora da im garantuje da neće i ove godine ceo profit potrošiti na peglanje kursa.
- Zbog toga smo uputili pismo predsedniku Vlade Srbije, ministru ekonomije i regionalnog razvoja i guverneru NBS i tražimo sastanak - istakao je Bugarin.
Predsednik PKS se nada da će se u što kraćem roku zauzeti zajednički stav i naći rešenja, kojima bi se predupredile katastrofalne posledice za celokupnu privredu Srbije i obezbedila makroekonomska stabilnost.
- Kurs dinara ostaće stabilan, a oscilacije od dva do tri odsto uobičajene su u svim zemljama koje imaju fleksibilni devizni kurs, kao što je Srbija - smatra Bojan Marković, viceguverner NBS. - Jedan od osnovnih razloga pada kursa dinara, prošle nedelje, snižavanje referentne kamatne stope centralne banke, koja je u protekla dva meseca snižena za dva odsto, a drugi razlog je što plaćanja privrede u devizama dospevaju krajem godine, tako da im je potrebna strana valuta, tražnja za devizama je porasla.
Treći razlog, zbog kojeg je NBS i intervenisala prodajom 42 miliona evra na deviznom tržištu 4. decembra, bila je nervoza na deviznom tržištu, izazvana strahom da će dinar naglo depresirati, pa su svi tražili devize.
Viceguverner NBS ističe da depresijacija dinara ne odgovara onim privrednicima, koji imaju zajmove u devizama, a prihode u dinarima, dok bi se oni drugi, koji imaju prihode u devizama, a obaveze u dinarima, bili bi nezadovoljni zbog pada vrednosti evra prema dinaru.
- NBS i ubuduće intervenisaće na deviznom tržištu samo da bi sprečila prevelike dnevne osilacije kursa dinara, ali nikada neće to činiti da bi branila određeni, ciljani, nivo kursa ili tendenciju pada ili rasta vrednosti nacionalne valute - istakao je Marković. - Ukoliko se nastave plaćanja privrede prema inostranstvu u devizama, to će dovesti do daljeg pada dinara, ali pošto se pred novogodišnje praznike očekuje dolazak naših građana na privremenom radu u inostranstvu, veća ponuda deviza će ojačati dinar.
FIKSNI KURS
Fiksni devizni kurs ima i prednosti i mane. Pozitivne strane su što donosi manje kamatne stope na kredite bilo u dinarima ili evrima, definitivno nižu inflaciju, kao i manju nesigurnost kod privrede. Takav kurs donosi i veće depozite u bankama na duži rok, naročito dinarske - kaže Goran Nikolić ekonomista Instituta za ekonomska istraživanja. - S druge strane, nedostaci „zakovanog“ kursa su da u slučaju krize, ne postoji „amortizer“ za ublažavanje posledica.
BAR 93 DINARA
u uslovima kada preduzeća, prema rečima Srećka Minića, direktora „ IGM Megalita „ iz Raške, koja su naslonjena na projekte koje finansira država, ceneći da su to generatori razvoja i stvaranja nove vrednosti imaju razumevanja za nemogućnost utvrđivanja roka naplate. Ali, duboko, sve u lancu pogađa rast kursa, jer drastično devalvira potraživanja, a to vodi ka daljem zaduživanju kod banaka, po vrlo nepovoljnim kamatama. Jer, domaće nemaju dugoročne izvore, a strane banke poverenja. U takvim uslovima, proizvodna preduzeća upućuju molbu da kurs bar bude na nivou od 93 dinara.
KURS NAM OTEŽAVA
Rast kursa utiče na finansijske rezultate svake firme. Prevelike oscilacije u poslednjim danima godine, mogu da dovedu firme u velike probleme, jer nisu računale tokom godine na takve skokove i samim tim gubitke u svojim bilansima. Sa poslovnim rezultatima treba izaći pred banke, a ako nisu pozitivni, teško je doći do kredita ili dobiti povoljnu kamatu, pogotovo u sadašnjim uslovima kada su kamate u Srbiji najveće u Evropi. - kaže Goran Perčević direktor „Interkomerca“.
