Izvor: Politika, 06.Nov.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro će postojati dok Nemačka to želi
Potencijali Srbije su poljoprivreda, prerada hrane, delom rudna bogatstva, IT industrija, turizam koji će u kombinaciji sa angažovanjem talentovanih ljudi dati rezultate
„Dva pravca bi trebalo da budu ključna u ekonomskoj politici u Srbiji. Prvi, rešavanje finansijskih problema kao što su budžetski deficit i javni dug. To znači da je štednja nužna, jer niko neće želeti da pozajmi novac Srbiji ukoliko se sve nastavi kao do sada. Ali, u isto vreme, to nema smisla ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nemate i drugu, paralelnu strategiju razvoja ekonomije”, kaže u intervjuu za „Politiku” Džefri Saks, profesor američkog Kolumbija univerziteta koji je ovih dana u poseti Srbiji.
Mislite da „stezanje kaiša” o kojem svi pričaju ne rešava problem?
Naravno da ne. MMF će tražiti štednju i to jeste neophodno, ali bez strategije razvoja, to neće dati rezultate i doneće jedino patnju.
Šta je u slučaju Srbije neophodno uključiti u strategiju razvoja?
Mora da se razume koji su potencijali za nove biznise i izvore bogatstva. U Srbiji su to poljoprivreda, prerada hrane, delom rudna bogatstva, IT industrija i turizam. To će u kombinaciji sa angažovanjem talentovanih ljudi dati rezultate. Jer, mladi moraju da imaju mogućnosti da pokreću poslove i da tako stvore konkurentnu ekonomiju Srbije za 21. vek.
Imali ste sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije. O čemu ste razgovarali?
Da, video sam se sa prvim potpredsednikom vlade, Aleksandrom Vučićem. Imali smo sastanak na kojem sam ja rekao – ako postoji išta što mogu da uradim, slobodno mi recite.
I koji je bio Vučićev odgovor?
Reći ću da smo imali veoma dobar sastanak. Sigurno ćemo biti u kontaktu, jer ja dolazim ovde već 24 godine i nadam se da ću to činiti i dalje.
Šta mislite o našoj ekonomiji i šta treba menjati?
Mislim da ne koristite dovoljno sve svoje potencijale i da to morate da promenite. Imate mnogo inteligentnih i obučenih ljudi. Srbija nije drastično siromašna zemlja ukoliko se pogledaju standardi celog sveta, ali jeste siromašna u poređenju sa potencijalima koje ima. Razlozi su, naravno, posledice rata, sankcija i ekonomske politike koja je mnogo puta bila loše vođena. Tu su i visoka stopa nezaposlenosti i industrija koja se nije prilagodila modernim uslovima poslovanja. Rešenje za sve ovo je delom u strategiji razvoja o kojoj sam pričao.
Jasno je da je pred nama ogroman posao. A da li svet ispraća krizu?
Mislim da je najgore iza nas i da je moguć postepen oporavak. Ali, ne vidim dramatično poboljšanje. Nezaposlenost je i dalje veoma visoka. Zato će ekonomski rast i oporavak biti postepeni, ali mislim da ne postoji opasnost da svet sklizne u novu i još dublju krizu. Problem je i u tome što vlade nisu uvek sprovodile odgovarajuće mere.
Na šta mislite kada to kažete?
Mislim da je Nemačka mogla da bude velikodušnija i da je mogla da pomogne drugima da se bolje i brže oporave. Ali, Nemačka je najveći kreditor u Evropi i sve što je radila je bilo u cilju da se spasi evro, a ne da se reše svi problemi. Pomagala je druge u tolikoj meri da ne razbesni svoje građane, a ne da reši probleme krize u Evropi.
Jasno je stoga da će evro postojati dokle god to Nemačka želi. Šta mislite o budućnosti zajedničke valute?
To je u suštini tačno. Evro će postojati dok god ga Nemačka ne blokira. Kancelarka Merkel je bila hladne glave, iako su bili glasni glasovi da se Grčka izgura iz evrozone. Imam utisak da je evro preživeo i da je najgore prošlo.
Svojevremeno ste vladama postkomunističkih zemalja, pa i Jugoslaviji, savetovali takozvanu šok terapiju. Da li biste to i danas radili? Da li je neoliberalizam izgubio trku?
Ja nisam preporučivao neoliberalizam, već brze institucionalne promene, a to nije potpuno isto. Ali, mislim da su preorijentisanje na tržišnu ekonomiju, privatno vlasništvo, slobodnu trgovinu, konvertibilnu valutu i pridruživanje EU dobar recept. Međutim, približavanje Evropi ne znači da postanete neoliberalni, već da zemlja počne da liči na ostatak EU. To nije samo neoliberalizam, jer teško ćete reći da je Švedska neoliberalna država.
-----------------------------------------------------------------------------------
Saradnja sa Vukom Jeremićem
U Beogradu ste kako biste uzeli učešće u osnivanju Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj koji pokreće Vuk Jeremić. Čime ćete se baviti u institutu?
Dok je bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gospodin Jeremić je preuzeo odgovornost da se bavi i problematikom održivog razvoja i prepoznao važnost te teme. Radio je odlično i prošlog meseca je postignut dogovor da se do 2015. godine postave novi globalni ciljevi održivog razvoja. To je veliko postignuće, a institut će se baviti i tim temama. Okupljena je veoma kvalitetna grupa ljudi.
Stefan Despotović
objavljeno: 06.11.2013.
