Izvor: B92, 06.Jun.2012, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evri iz rezerve nas nisu napustili
Beograd -- Potrošene devizne rezerve samo su zamenile istu sumu novca koja je nedostajala na tržištu zbog manjih priliva od investicija.
Na odbranu dinara Narodna banka Srbije potrošila je od početka godine više od 1,2 milijarde evra sopstvenih deviznih rezervi.
Ako ovoliko trošenje deviznih rezervi nije završilo na opštenarodnu korist, pitaju neki, da li je bar neko imao vajde od toga? Gde su, uostalom, završile te pare? Da li je bilo odliva kapitala iz zemlje? >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U Narodnoj banci kažu da nikakvog većeg odliva nije bilo, pa zato ne može biti reči o tome da je bilo iznošenja novca iz zemlje. Na isplatu kupljenih akcija grčkog OTE u Telekomu otišlo je 380 miliona evra.
"Problem sa kursom nije nastao zbog bilo kakve veće tražnje za devizama, jer ona je uobičajena, već zbog poremećaja na strani ponude. Nema investicija, nema velikih privatizacija. Povećava se spoljnotrgovinski deficit, mada taj poremećaj nije toliki da objasni valutnu krizu", kaže Nikolić. Prema njegovom mišljenju, negativna očekivanja u pogledu vrednosti dinara više guraju kurs na gore nego stvarna potreba za devizama. Jer, sada svako ko ima bilo kakva slobodna sredstva kreće da ih pretvori u evre. Možda čak i građani sada razmišljaju da im je bolje da, kada dobiju platu, kupe evre i da ih kasnije, prema potrebi prodaju, jer će tako biti na malom dobitku.
Iz inostranstva od početka godine stiglo je 75,8 miliona evra po osnovu prodaje državnih dužničkih papira, što je sedam puta manje nego u istom periodu prošle godine.
Ekonomisti nemaju dilemu da su pomenutih milijardu i par stotina miliona evra kupovali upravo oni koji to redovno i čine: uvoznici za plaćanje robe, privreda i građani, takođe za izmirenje svojih obaveza u deviznom znaku. Kupcima deviza na tržištu, sva je prilika, pridružila se i država koja je morala da isplati staru deviznu štednju u vrednosti 230 miliona evra, piše Politika.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je potrošena milijarda evra deviznih rezervi praktično zamenila istu sumu novca koja je nedostajala na tržištu zbog manjih priliva od investicija.
Ipak, najveći udar na kurs stigao je zbog pražnjenja repo (hartija od vrednosti) stoka Narodne banke. Njihovi podaci pokazuju da je u repo stoku početkom marta bilo investirano 133 milijarde dinara, a da je u međuvremenu ispražnjen na svega 50 milijardi dinara, kaže Nikolić.
"Povlačenje dinara, a repo stok Narodnoj banci služi da steriliše višak dinara u sistemu, pokazuje da investitori poput banaka, penzijskih i investicionih fondova, smatraju da je kamata od 9,5 odsto, koju daje Narodna banka premala. Investitori su taj novac preneli na devizno tržište i to je, zapravo, bio generator destabilizacije kursa", kaže Nikolić, dodajući da ništa ne pokazuje da je novac otišao iz zemlje.
On kaže da ne veruje da će NBS dozvoliti da se repo stok isprazni.
Alternativa je da se poveća referentna kamatna stopa, čime će investitori ponovo imati interes da drže novac u dinarima. Pošto referentna kamatna stopa utiče na sve ostale kamate, poskupeće zaduživanje i dalji pad privredne aktivnosti. Sve to ukazuje na mali manevarski prostor NBS.
