Izvor: B92, 30.Mar.2017, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evo kako brži internet donosi više novca
Beograd -- Bruto društveni proizvod neke zemlje može se znatno povećati ako se poveća brzina i rasprostranjenost interneta.
Sam internet nije toliko bitan, koliko je bitno da bude brz, da se omogući razvoj privrednih grana, koje mogu preko interneta da obavljaju svoje poslove, izjavila je pomoćnica ministra trgovine Irina Reljin.
"To se pokazalo u nekim svetskim analizama i nama je ultrabrzi internet krajnji cilj", rekla je Irina Reljin na okruglom stolu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Informaciono-komunikacione tehnologije- glavna pokretačka snaga privrede i društva".
Povezanost je u Srbiji ubedljivo najgora, naglašava Irina Reljin i navodi da se to ogleda u tome koliko su nam dostupne mobilne, fiksne, širokopojasne mreže, koliko imamo pretplatnika i kako iskorišćavamo spektar...
S druge strane, kaže ona, jako smo dobri u integraciji digitalnih tehnologija, čemu su doprinele društvene mreže, koje su, smatra, veoma dobro zastupljene, a takođe, u Srbiji se u velikom broju izdaju elektronske fakture, što je, ističe, važan pokazatelj.
"To na neki način iskazuje i naš ljudski kapital, imamo vrlo dobar potencijal u toj oblasti, ali moramo da konstatujemo da ono stručnjaka što imamo, gubimo ih zbog odliva mozgova, ali zahvaljujući onome što može da se stvori ovde, vidimo da postoje potencijali da se poboljša stanje", smatra ona.
Zaključak je, kaže, optička mreža - "do kuće, do plota", kako god da se reši, da bude bliže domaćinstvu, dok bi, kako kaže, druga varijanta bila bežična mreža za pristup, jer je naša država, u poređenju sa drugim evropskim, prilično ruralna i ima 38 odsto ruralnih predela, koji se moraju pokriti, što, podvlači, nije jeftino i nije lako.
"Sve u svemu, moramo mnogo da radimo na optici, infrastruktura sama po sebi nije cilj, ona mora da omogući razvoj digitalnog jedinstvenog tržišta", smatra Irina Reljin.
S druge strane, direktor funkcije za velike korisnike Telekoma Srbije Branko Stefanović kaže da, bar prema njegovim saznanjima, Srbija nije toliko zaostala, povezanost nije loša, te da, od nepunih sedam miliona punoletnih Srba, samo Telekom Srbija ima šest miliona korisnika.
"Vidite i sami da svaki drugi nosi bar dva telefona, tri kartice, svi imaju računare i tako dalje", rekao je Stefanović.
Telekom je, kako kaže, učinio puno i činiće više, izgradio je hiljade kilometara optičke mreže, stotine hiljada bakarne mreže. Naravno, smatra Stefanović, optika, 4G i 5G mreže su ono što se traži.
"Meni se sviđa što se napokon uvodi informatička nastava u peti razred osnovne škole, imamo mogućnosti, ali pričamo o onome što je sad. Umesto priče, možemo sutra ujutru da montiramo mašine i da kompletna uprava države bude za mesec dana smeštena kod nas i da imamo sve baze podataka na dugme. Zašto država ne krene jednom u tu E-upravu?", zapitao je Stefanović.
Čini mu se, kako kaže, da "smo sebi najveći protivnici" i da mu je jako "simpatično" kada se priča o odlivu mozgova.
"Zašto ih ne platimo dovoljno? Onda će biti priliv mozgova. Ja sam u Telekomu pitao zašto ne uvedemo asimetričan sistem nagrađivanja - da određena vitalna mesta za sistem budu bolje nagrađena i rekli su mi da nije po kolektivnom ugovoru", naveo je Stefanović.
Ističe da je Telekom prošle godine sa Ministarstvom zdravlja sklopio ugovor i umrežio sve domove zdravlja i bolnice u Srbiji, kao i da je umrežio 1.857 srednjih škola u Srbiji, a takođe, sa SPC umrežava 350 hramova.
"Političari tvrde - mi hoćemo, trebalo bi... A ko nam to ne da? Dajte da ih identifikujemo. Jadan Telekom, i daje pare u budžet i sam finansira tu mrežu i sve vas ostale. Vi odmažete, umesto da nam pomažete. Dajte malo para, videćete, napravićemo šta hoćete", kaže Stefanović.
Na okruglom stolu govorili su i zamenik sekretara Udruženja informatičke delatnosti PKS Miloš Milosavljević, generalni direktor kompanije Saga Nebojša Bjelotomić, izvršni direktor Beogradskih elektrana Radmilo Savić, izvršni direktor aerodroma "Nikola Tesla" Zoran Stojković, dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić i menadžerka kvaliteta "T&P konsalting" iz Makedonije Ana Meskovska.
