Izvor: Vostok.rs, 01.Okt.2011, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Etinger bez straha i mane
01.10.2011. -
Evropska komisija je krenula u napad na „Južni tok". Ovako ruski stručnjaci komentarišu odluku Brisela da tuži 18 zemalja zbog kršenja odredaba Trećeg energetskog paketa. Glavni cilj ovog dokumenta je liberalizacija evropskog tržišta gasa. Međutim, način na koji Brisel ovo pokušava da ostvari ne ostavlja zemljama drugi izlaz osim da ga krše.
U intervjuu za „Glas Rusije" predstavnik Evropske komisije je izjavio da tužene zemlje nisu stigle >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da u roku prilagode svoje nacionalne zakone normama Trećeg energetskog paketa. On zabranjuje da jedna kompanija prodaje gas i da istovremeno poseduje cevi. Podsetićemo da je dokument sačinjen 2009. godine i da su ga zemlje EU ratifikovale u martu 2011. godine. Međutim, to je bio praktično nepripremljen dokument, ističe direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:
Evropska komisija je od samog početka načinila niz fundamentalnih grešaka. Sama filosofija promena u energetici vodila je u ćorsokak. Kao prvo, nije bilo konkretnih uslova za realizaciju – postojala je samo filosofska osnova energetske politike. A kao drugo, dokument pretpostavlja liberalizaciju pristupa gasovodnim sistemima Evrope. Ali, ako na tržištu nemate protok gasa liberalizacija pristupa cevima neće dati ništa. Liberalno tržište je dobra stvar kad vam je ponuda veća od potražnje. Međutim, kad je obrnuto, liberalno tržište za kupca je katastrofalno. Tako je bilo u Britaniji. I tada je cena gasa četvorostruko rasla na tržištu na veliko. Međutim, EU tvrdoglavo sprovodi svoju liniju. Umesto da priznaju svoje greške birokrate su krenule na sud. To je apsurd.
Još jedan problem na putu za realizaciju Trećeg energetskog paketa jeste pogoršavanje ekonomske situacije, ističe direktor ruske filijale Pace Global Energy Services Armen Badalov. Danas zemlje prosto nemaju resurse da operativno promene svoje tržište gasa, navodi stručnjak:
Iskustvo poslednjih godina pokazuje da postoji ogroman jaz između interesa same energetske komisije i pojedinih evropskih zemalja. Evropi je u interesu da se modifikuje dokument kako bi se politika uskladila s ekonomijom. Zato ne treba zaboravljati da je energetski paket usvojen pre početka finansijske krize. I u datom trenutku sve se to vrlo teško odražava na njegovu realizaciju.
Stručnjaci ukazuju na još jednu podudarnost. Preko teritorije tri od 18 zemalja koje je EU tužila proći će maršruta ruskog gasovoda „Južni tok". To su Bugarska, Slovenija i Austrija. Glavni evropski komesar za energetiku Ginter Etinger odavno „nije ravnodušan" prema ovom projektu i optužuje Rusiju za pokušaj monopolizacije ruskog tržišta gasa. A to što se za tužbe saznalo sutradan nakon provera u evropskim kompanijama – partnerima i „kćerkama" Gasproma je takođe simptomatično, uveren je stručnjak za energetiku Valerije Nesterov:
Evropa ima tradicionalno politički motivisan odnos prema povećanju isporuka energenata iz Rusije. Ovde postoji čitav niz problema, koji su u poslednje vreme zaoštreni. To vidimo i u nedavnim proverama, koje je inicirala Evropska komisija. Međutim, Evropa ništa ne gubi usled izgradnje dodatnog izvoznog koridora. Zasigurno će se povećati pouzdanost isporuka gasa iz Rusije. A to je za Evropu vrlo važno, jer očigledno je da neće moći da smanji zavisnost od ruskog gasa. Rusija jeste i biće glavni izvoznik prirodnog gasa, pošto drugo i treće mesto na svetu u ovom pogledu zauzimaju Turkmenija i Iran s poznatim problemima.
Ma kakav bio ishod suđenja protiv zemalja-„izgrednica" glavna šteta će biti pričinjena reputaciji Evropske komisije, ističu stručnjaci. Tužbe prete da se pretvore u velike kazne na promet energetskih kompanija. I takav poklon od Brisela u jeku finansijske krize teško da će biti od koristi. Između ostalog, i za ozloglašeno evropsko energetsko tržište.
Izvor: Golos Rossii, foto: «Юžnый potok», www.south-stream.info
