Izvor: SEEbiz.eu, 20.Dec.2017, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erste: Srpski BDP raste ispod očekivanja
BEOGRAD - Analitičari Erstea poručuju da su rezultati u pogledu BDP-a u prva tri kvartala bili nešto niži no što je očekivano, sa prosekom na nivou od 1,5% međugodišnje, što je posledica negativnih jednokratnih efekata vremenskih uslova u sektorima poljoprivrede i energetike.
Inflacija je nastavila da se kreće u okviru ciljnog koridora NBS, ali su jak dinar i bolji fiskalni rezultati naveli centralnu banku da neočekivano smanji referentnu stopu na 3,50%. Fiskalni rezultati >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << u prvih devet meseci su iznad svih očekivanja, jer je Srbija zabeležila suficit umesto planiranog malog deficita (bolja naplata na prihodnoj strani). Prinosi na obveznice su zabeležili pritiske u pravcu smanjenja, podržane boljim fiskalnim izgledima, većim interesovanjem stranih investitora i jačim dinarom.
Predviđaju da će se u narednom periodu rast BDP-a postepeno ubrzavati, a kretanje rasta će uglavnom podržavati rastuća domaća tražnja, dok bi neto rezultati izvoza mogli da poprime neutralniju ulogu, jer će veća domaća tražnja izvršiti pritisak na stranu uvoza. Međutim, korigovali su prognozu sa 2,1% međugodišnje na 1,8% međugodišnje u 2017. godini, uz očekivano ubrzanje do 2,9% međugodišnje u 2018. godini.
Što se tiče monetarne politike, u 2018. godini očekujemo da će referentna stopa ostati nepromenjena, jer predviđamo stabilno kretanje inflacije u okviru ciljnog koridora. Očekuje se da fiskalna politika poprimi ekspanzionističkiji ton, pa predviđamo kretanje deficita ispod 1% BDP-a. Uprkos boljim trenutnim fiskalnim podacima, preostalo je još puno toga se uradi na srednjoročnom planu strukturnih reformi (zdravstvo, penzijski sistem, tržište rada, državna preduzeća, itd.).
BDP niži nego što se prvobitno očekivalo
Rezultati u pogledu BDP-a u prva tri kvartala bili su ispod očekivanja, na nivou od 1,1%, 1,4%, odnosno 2,1% međugodišnje. Detaljna struktura otkriva da su takva kretanja bila uglavnom rezultat jednokratnih efekata vezanih za vremenske uslove, koji su poremetili poljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju energije u prvoj polovini godine. Kad se pogleda rashodna strana, ukupne rashode su uglavnom umanjile niže investicije i niži doprinos neto izvoza (koji je bio negativan u prvom kvartalu), dok je potrošnja zadržala stabilan trend od oko 2% međugodišnje.
Predviđaju da će se u narednom periodu stopa rasta povećati, pri čemu će ključnu ulogu igrati jačanje domaće tražnje, dok bi neto izvoz trebalo da igra neutralniju ulogu. Profil potrošnje bi trebalo da podrže poboljšanja na tržištu rada, povećanje zarada u privatnom i javnom sektoru i nastavak podrške od strane potrošačkih kredita. Investicije bi trebalo da budu podržane postepenim oporavkom kredita privredi, nešto boljom poslovnom klimom i najavljenim ciklusom javnih investicija. Na kraju, stabilna ekonomska prognoza za glavne trgovinske partnere će se povoljno odraziti na izvoz, ali jača domaća tražnja nagoveštava još pritisaka u pravcu povećanja uvoza, pa predviđamo negativan doprinos neto izvoza. U suštini, predviđamo da će stopa rasta BDP-a za finansijsku 2017. godinu biti na nivou od 1,8% međugodišnje, dok bi u 2018. godini trebalo da dođe do postepenog ubrzanja stope rasta ka 2,9% međugodišnje.
Monetarna politika
Očekuje se da će se inflacija kretati u okviru novog ciljnog koridora Prosečna inflacija u periodu januar–novembar 2017. godine je iznosila 3,2% međugodišnje i time se pomerila malo iznad sredine ciljnog koridora NBS od 3% %2B/-1,5 pp. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena bez hrane i energije) ostala je stabilna, krećući se oko 2% međugodišnje. Očekuju da će se u narednom periodu ukupna inflacija postepeno povećavati, podržana očekivanim bržim rastom domaće tražnje, pritiscima na strani troškova vezanim za bolja kretanja na tržištu rada i kod zarada, nešto slabijim dinarom i slabljenjem efekta baze. Što se tiče monetarne politike, NBS je u septembru iznenada smanjila referentnu stopu na 3,5% tokom godine.
Prema zvaničnom saopštenju, na odluku je prvenstveno uticala prognoza niže inflacije za 2017. i 2018. godinu. Pored toga, mogli bismo da kažemo da je centralna banka iskoristila izvestan manevarski prostor stvoren jačim dinarom u uslovima jačih priliva portfolio investicija na domaćem tržištu obveznica. U narednom periodu očekuju da NBS zadrži nepromenjenu stopu u narednim mesecima jer očekujemo postepeno povećanje inflacije, podržano gore pomenutim makro faktorima, a trebalo bi da vidimo početak redukovanja programa kvantitativnog popuštanja ECB i nastavak povećanja stopa Federalnih rezervi, što bi moglo da utiče na apetit investitora. Očekujemo da u tim okolnostima NBS ne menja stav tokom 2018. godine, dok bi moglo da dođe do umerenog pooštravanja stava kasnije u 2019. godini, posle eventualnog podizanja stope ECB.
Prinosi na obveznice
Posle intenzivnog smanjenja, predviđamo da će prinosi biti stabilni U 2017. godini su se primetno popravili fiskalni parametri u Srbiji. Na kraju septembra 2017. godine, budžet opšteg nivoa države je zabeležio suficit umesto planiranog deficita, zahvaljujući boljoj naplati poreza i određenim neporeskim jednokratnim efektima. Takva kretanja budžeta su uticala na pad stope javnog duga ispod 65% projektovanog BDP-a, čak i posle uključenja potencijalnih obaveza, koje takođe beleže postepeno smanjenje. Predviđamo da bi budžet za 2017. godinu mogao da bude uravnotežen ove godine, a u 2018. godini bi moglo da dođe do izvesnog povećanja stope deficita (0,8% BDP-a), usled većih rashoda za zarade, penzije i javne investicije. Kretanje prinosa na dinarske obveznice je pod uticam bolje fiskalne pozicije, još uvek niskog i stabilnog inflacionog ambijenta, atraktivne razlike između kamatnih stopa, jakog dinara, aktivnosti MF usmerenih na kretanje krive prinosa na dinarske obveznice i jačeg interesovanja investitora, naročito pošto je JP Morgan najavio da će uključiti srpske dinarske hartije od vrednosti u svoju listu za trgovanje. Stoga bi moglo da dođe do smanjenja prinosa na referentne obveznice za skoro 100 bp. U predstojećem periodu predviđaju da će prinosi biti stabilni (da će investitori držati pozicije), uz malo pritisaka u pravcu povećanja na srednji rok koji dolaze od očekivanog povećanja inflacije i indikacija promene monetarne politike u ECB. U suštini, predviđamo da će se u 2018. godini prinos na dinarske obveznice postepeno povećavati prema 5%.
Srpski dinar
Dinar je od početka godine ojačao prema evru za 3,2%, a relativno snažni pritisci u pravcu aprecijacije su se pojavili od aprila, dok se kurs dinara prema evru trenutno kreće nešto iznad nivoa od 119 dinara za evro. Po našem mišljenju, dinar su podržavali poboljšani osnovni fiskalni indikatori, intenzivnije kreditiranje u dinarima (koje je delom rezultat strategije dinarizacije) i jači prilivi kapitala. NBS je od početka godine često intervenisala na tržištu i na strani kupovine i na strani prodaje (zbog sezonskog slabljenja dinara u prvom kvartalu 2017. godine). Tačnije, NBS je kupila 1.310 miliona EUR i prodala 570 miliona EUR. Što se tiče budućih kretanja, očekujemo da će makroekonomski i fiskalni ambijent, postepeno povećanje priliva kapitala (i SDI i portfolio investicija) i povećano dinarsko kreditiranje, i dalje podržavati dinar.
S druge strane, na suprotnoj strani će ključnu ulogu igrati povećanje uvoza podržano domaćom tražnjom i sezonski faktori. Predviđaju da će kurs dinara prema evru ostati uglavnom stabilan u zoni od oko 119-120 dinar za evro, pri čemu je verovatniji gornji deo tog koridora do kraja godine, kojim će se upravljati povremenim intervencijama NBS. U 2018. godini predviđamo da će dinar postepeno da se pomera ka nivou od 121,5 dinara za evro.
