Izvor: B92, 07.Jan.2011, 04:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erić: Nismo iskoristili krizu
Beograd -- Mnogi su govorili da je kriza šansa da nešto uradimo i promenimo, ali bojim se da tu šansu nismo iskoristili u dovoljnoj meri, kaže Dejan Erić.
Erić dodaje da su se tokom 2010. dešavale promene, ali nedovoljne.
Bilo je govora da je budžet razvojni i da će se investirati u infrastrukturu, ali je i dalje više sredstava išlo ka potrošnji, naveo je on i istakao da je neophodno da se mnogo brže menjamo, "jer u uslovima krize, kada vam preti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << velika opasnost, morate mnogo brže da menjate mentalne stavove".
Upozoravajući da će se mnogi problemi koji nisu rešeni u ovoj godini preneti na narednu, jer u ekonomiji nema čarobnog štapića, on je dodao da bi bilo sjajno kad bismo mogli da prodamo Telekom pa da time rešimo sve nagomilane probleme, ali to nije moguće.
"Ti problemi su posledica dubljih odluka i zahtevaju dublje rezove i višegodišnje napore, pre svega na promeni privredne strukture, drugačijem načinu razmišljanja, podizanju konkurentnosti privrede, rešavanju problema korupcije, problema građevinskih dozvola i aktivnosti na izgradnji infrastukture i obrazovanja", naveo je Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka.
On je ocenio da se može smatrati velikim uspehom to što je, i pored velikih pritisaka, u 2010. ipak očuvana makroekonomska stabilnost, mada će inflacija biti veća od planirane i kurs oscilira više nego što se očekivalo.
"Činjenica je da je došlo do laganog oporavka u nekim segmentima industrijske proizvodnje, povećan je malopromet u trgovini, malo je povećan devizni prihod, parametri izvoza pokazuju blagu tendenciju rasta, ali još uvek je najveći problem deficit u javnim finansijama", izjavio je Erić.
Ukazujući da država ima vrlo ozbiljnih problema u finansiranju, on je dodao da ne vidi da će taj problem biti lako rešen i zbog toga će se u narednu godinu preneti problemi iz ove, ne samo u oblasti javnih finansija, već i u spoljnoj trgovini, zatim sa tržišta rada, a produžiće se i tenzije zbog visoke inflacije i produženog pritiska na kurs dinara.
