Izvor: B92, 26.Sep.2010, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetskom efikasnošću do ušteda
Beograd -- Srbija bi mogla da godišnje uštedi između 100 i 200 miliona evra kada bi bila energetski efikasnija.
Od 1. novembra Elektroprivreda Srbije uvoziće struju. Ako gas ne poskupi moglo bi se desiti i da krajem zime posustane i grejanje. Iz rudnika poručuju da nisu zadovoljni cenom uglja, i traže poskupljenje od oko 9 odsto.
Ovako izgleda početak grejne sezone u Srbiji. Jedan od razloga zašto Srbija troši mnogo više novca u zimskom periodu je i taj što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smo jedna od energetski najneefikasnijih zemalja u Evropi.
A to dodatno košta i budžet Srbije ali i građane.
Srbija će imati zalihe uglja za još 55 godina, oko 40 odsto energenata uvozimo, a kapaciteti postojećih elektrana su u poslednjoj deceniji smanjeni za više od pola.
Srbija je energetski siromašna zemlja, ali imamo i najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi.
Države Evropske unije po kvadratnom metru troše manje od 100 kilovat sati energije godišnje, a kod nas je to od 150 do 180 kilovat sati.
Odnosno, od ukupno potrošene električne energije u Srbiji, skoro polovina se potroši na grejanje, upozorava direktor Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić.
"Neke naše realne procene, odnosno istraživanja, nam govore da bismo mogli između 100 i 200 miliona evra godišnje bismo mogli da ekonomski profitiramo na način koji bi bi energetski efikasniji nego sada”, kaže on.
"Pre svega potrebno je stvoriti preduslove, zakonske, druga stvar je definisanje finansijske baze, osnovati nacionalni fond za energetsku efikasnost. To su uradile sve zemlje Zapadne Evrope, a 2004. i sve zemlje koje su ušle u EU”, poručuje Kobačić.
Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Zlatko Dragosavljević smatra da je realna cena energenata preduslov energetske efikasnosti.
"Kada govorimo o racionalnom gazdovanju energentima ili toplotnom energijom ili koji su to najefikasniji istrumenti energetske efikasnosti u Evropi i zemljama koje su prošle tranziciju nedvosmislen je stav da je to realna cena energenata i električne energije”, kaže on.
Utrošak energije, statistički po stanovniku, kod nas je manji nego u Evropi, ali u nekim sektorima energiju ipak trošimo četiri do pet puta neracionalnije. Tako je u industriji ali i u trošenju toplotne energije, mada u Srbiji ima više od 40 gradskih toplana.
Oko 400.000 domaćinstava u Srbiji greje se na struju, isto toliko na ugalj, oko 150.000 - pretežno u Vojvodini - na prirodni gas, 250.000 porodica koristi drugi vid centralnog grejanja, kotlarnica u zgradi ili kući, dok se gotovo 950 hiljada Srba greje na drva.
Naš problem je što su građevinski standardi takvi da zbog loše izolacije gubimo mnogo toplote. Samo zamenom prozora, recimo, uštede bi na nivou zemlje bile milionske. Četiri banke u Srbiji skoro dve godine daju povoljne kredite za bolju energtesku efikasnost.
Nenad Lučić iz "Folks banke” kaže da interesovanje za takve kredite još uvek nije na zavidnom nivou.
"Od kada smo krenuli imamo imamo više od dva miliona evra koja su namenski utrošena za takve projekte. To je nešto više od 70 projekata. Uglavnom se odnose na rekonstrukciju stambenih ili poslovnih prostora”, kaže on.
"Ako posmatramo na nivou banke još uvek nije interesovanje na zavidnom nivou”, kaže Lučić.
Bojan Kovačić kaže da bi Srbija trebalo da ulaže oko 30 miliona evra godišnje u projekte energetske efikasnosti.
"Ono što je realno na bazi naših procena, imajući u vidu i trenutak tranzicije i ekonomske krize, moglo bi da se definiše da bi mi otprilike oko 30 miliona evra, u sledećih pet godina na godišnjem nivou trebalo da koristimo za projekte energetske efikasnosti”, kaže direktor Agencije za energetsku efikasnost.
Naše energetsko siromaštvo, slažu se stručnjaci, traži potpuno drugačije ponašanje pa je zakon o energetskoj efikasnosti čije donošenje predstoji, samo prvi korak u tom pravcu.
