Izvor: Politika, 30.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetski dijalog EU–Rusija
Razlog za zabrinutost je ruska sposobnost da isporuči dovoljne količine gasa u EU i u budućnosti
EU ima sreće da je okružena sa tri trenutno glavna izvoznika gasa – Rusijom, Norveškom i Alžirom. Međutim, rezerve za buduću proizvodnju gasa uglavnom su koncentrisane u Rusiji i na Bliskom istoku. Zato je Rusija sada, a ostaće i u budućnosti, naš ključni snabdevač. Izazov predstavlja činjenica da se ruski gas dovede do tržišta. To zahteva velika ulaganja, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kad je rečo toj temi EU je veoma zabrinuta"Razlog za zabrinutost je ruska sposobnost (ili spremnost) da isporuči dovoljne količine gasa u EU i u budućnosti. Evropljani su zabrinuti zbog nastupajućeg sloma u snabdevanju zbog veoma znatnog rasta potrošnje gasa unutar Rusije i pretpostavljenog nedostatka investicija za razvoj novih gasnih polja.
Do 2030. uvoz gasa u EU mogao bi da poraste za dodatnih 200
milijardi kubnih metara godišnje, sa sadašnjih 300 milijardi. U isto vreme, najnovije prognoze ruskih eksperata govore o porastu izvoza gasa od oko 100 milijardi kubnih metara godišnje do 2030. u svim pravcima, uključujući i tržišta u Aziji. Imajući u vidu taj neizbežan fizički limit, ali i činjenicu da je diverzifikacija snabdevanja i tražnje uvek i u svim sektorima ekonomije razumna politika, EU traži načine da promeni svoje izvore snabdevanja za neophodne dodatne količine iz država kao što su Egipat, Katar, Nigerija i Libija. To ne znači da u praksi Unija želi da se udalji od Rusije, već se samo radi o želji da se osigura potpuno zadovoljenje buduće tražnje.
Rusija stavlja do znanja da želi da ostane „osnovni snabdevač" EU
gasom (snabdevač koji je dovoljno velik i pouzdan da ispuni svakodnevnu tražnju, a ne samo da bude pouzdan za vreme vrhunca tražnje). Istovremeno, želi bezbednost tražnje, nasuprot statusu rezervnog snabdevača.
U Uniji i Rusiji se često čuje da je potrebno više „reciprociteta". Na nesreću, navedeni termin podrazumeva različite stvari za različite ljude.
Nedavni primer razlike u pristupu može da se pronađe u novom ruskom zakonu o stranim investicijama u strateškim sektorima. Prisutan je rizik da bi njegova uveliko restriktivna priroda u odnosu na kompanije iz trećih zemalja mogla rezultirati usporavanjem stranih investicija u naftni i gasni sektor Rusije. Ukoliko rezultat bude pad proizvodnje, gubitnici će biti ne samo potrošači i kompanije iz EU, već i ruska država i njeni građani koji će biti uskraćeni za punu korist od poreza i ostalih prihoda.
Jedan od najspornijih projekata je gasovod Severni tok, od kojeg se očekuje da, kada bude završen 2015. godine, transportuje 55 milijardi kubnih metara gasa. Važno je jasno projektovati odakle će dolaziti gas za punjenje gasovoda. Gas ne sme da bude preusmeren iz postojećih gasovoda kako bi se izbegao bilo kakav utisak da će Severni tok dati Rusiji komercijalni ili čak politički uticaj nad sadašnjim tranzitnim državama. Na primer, jasnije povezivanje Severnog toka sa razvojem ruskog gasnog polja Štokman (veliko, ali još nerazvijeno polje u Barencovom moru), na određeni način biotklonilo takva strahovanja"
Investicije u infrastrukturu moraju biti usmerene samo u najkomercijalnije projekte, a probleme treba rešavati pre svega na tehničkom nivou.Infrastruktura je sigurno činilac od izuzetnog značaja za kompletiranjeintegralnog energetskog tržišta širom EU. Radi objedinjavanja 27nacionalnih tržišta i osiguranja jasnih podsticaja za razvoj neophodne infrastrukture, Evropska komisija je predložila razdvajanje prenosa od snabdevanja i proizvodnih aktivnosti. Te mere nisu specifično usmerene na „Gasprom”, kako to pojedinci sugerišu. Sasvim je normalno da sve kompanije treba da funkcionišu po istim pravilima, bez obzira na to odakle dolaze. Stoga je logično da se uslovi rada odnose, na nediskriminatoran način, i na kompanije izvan EU koje deluju na unutrašnjem tržištu Unije.
-----------------------------------------------------------
Cevovodi, politika i moć
Londonski Centar za evropske reforme krajem 2008. godine izdao je publikaciju „Cevovodi, politika i moć – Budućnost energetskih odnosa EU–Rusija”. U zborniku su objavljeni tekstovi evropskih i ruskih autora koji su iz različitih uglova pružili doprinos debati o odnosima Unije i Rusije.
Evropski pokret u Srbiji uz podršku Fondacije „Fridrih Ebert” uskoro objavljuje publikaciju prevedenu na srpski jezik.
„Politika” će objaviti najinteresantnije delove nekih tekstova iz ove publikacije.
(Autori su uključeni u Energetski dijalog EU–Rusija od početka u oktobru, 2000. god. Gledišta izneta u ovom tekstu predstavljaju stavove autora)
Kristijan Klotin - Džefri Pajper
[objavljeno: 31/03/2009]
