Izvor: B92, 08.Mar.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetiku nije trebalo ukidati
Beograd -- Strani investitori su se ovih dana interesovali kod nadležnih zvaničnika u Beogradu o razlozima ukidanja Ministarstva rudarstva i energetike.
List Danas navodi da su zvanični predstavnici Italije, Kanade i Rusije želeli da se informišu o kadrovskim promenama čiji epilog je, između ostalog, raspuštanje resora energetike u koju investitori iz tih zemalja ulažu ili su spremni da ulože značajne sume novca.
Ekonomisti u Srbiji smatraju da odluka o raspuštanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ministarstva energetike neće uticati na strane investicije u taj sektor ali da je taj resor trebalo da opstane u Vladi.
Razdvajanje resora još gore
Milan Kovačević tvrdi da je razdvajanjem sektora energetike i rudarstva urađena još gora stvar. "Nelogično je da rudarstvo bude odvojeno od energetike kada se zna da se termoelektrane snabdevaju ugljem dobijenih iz naših rudnika. Uopšte, od formiranja Vlade kriterijum za ustrojstvo ministarstava nije bio interes privrede već podela resora prema interesima članova vladajuće koalicije", zaključuje on.
Ekonomista Danijel Cvjetićanin kaže da se "odranije zalagao da broj ministarstava treba smanjiti na devet tako da bi sam sebi 'skočio u usta' ako kritikuje odluku o ukidanju pojedinih resora".
"Ipak moram da primetim da je bilo mnogo uputnije da se ukinu brojne agencije pa čak i Narodna kancelarija predsednika Republike nego Ministarstvo rudarstva i energetike. Sasvim je jasno da rekonstrukcija neće dati bilo kakve rezultate i da su ministri koji odlaze birani prema kriterijumu ko je najspremniji da izađe u susret zahtevima onih koji u o izmenama u Vladi odlučivali", ističe on.
On, ipak, kaže da nestanak Ministarstva energetike i razdvajanje sektora energetike i rudarstva neće ugroziti strane investicije.
"Broj ministarstava u Vladi i da li postoji ministarstvo energetike kao zasebna celina apsolutno nema nikakvog značaja za strane investicije u taj sektor. Mogu čak da konstatujem da ni srpska vlada ni predsednik države nemaju nikakav uticaj na to koji će se energetski projekti sprovoditi na teritoriji Srbije već da to zavisi od odluka i interesa stranog faktora", smatra Cvjetićanin.
Ekspert za strana ulaganja Milan R. Kovačević napominje da je Ministarstvo rudarstva i energetike rđavo radilo svoj posao. On dodaje da "ako bi nestanak Ministarstva rudarstva i energetike istovremeno značio da se posao sa Italijanima o izgradnji hidroelektrana u Srbiji neće realizovati, bio bih veoma zadovoljan".
"Razlog je što je taj posao dogovoren na netransparentan način, 'ispod žita'. Druga stvar, predviđeno je da se struja dobijena u tim hidroelektranama izvozi za Italiju. Ministarstvo rudarstva i energetike se snažno zalagalo za izgradnju novih termoelektrana, a poznato je koliko one zagađuju životnu sredinu, a aktivno se zalagalo i za to da Srbija učestvuje u izgradnji nuklearnih elektrana", naglašava Kovačević.
Građevinari bez krova nad glavom
Sekretar Udruženja za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da ne smeta to što je energetike pripojena Ministarstvu za infrastrukturu.
Rodić objašnjava da je sve u organizaciji rada, što se vidi na primeru stranih kompanija kada kupuju naše firme: gledaju kvalifikacionu strukturu radne snage i rukovodstvo. Ako je rukovodstvo uhodano i duže vreme je na čelu firme, imaju prednost pri kupovini. Čim se rukovodstvo često menja, što se kod nas dešava zbog politike, pa dolaze čas jedni, čas drugi, stranci nisu naročito zainteresovani. Ovakav princip gledanja na stvari smanjuje optimizam povodom rekonstrukcije Republičke vlade.
Ta oblast obećava brojne velike projekte, kao što je rekonstrukcija i izgradnja termoelektrana, hidrosistema (iskorišćeno je samo 60 odsto hidropotencijala), u planu je izgradnja mini-elektrana i velikih hidrocentrala na Dunavu, alternativnih izvora energije (vetrogeneratori) i slično.
Na pitanje odakle pare za tako velike projekte, on kaže da, kada se radi o energetici, novac se uvek lako obezbedi. Smatra da bi ta oblast mogla privući velike investitore jer su za tu vrstu ulaganja raspoložene i velike banke i strane kompanije. Za srpsku građevinsku operativu to bi bila prilika za veće zapošljavanje, a za domaću industriju – čeličane, na primer – povećanje proizvodnje.
Međutim, Rodić kaže da neće biti ozbiljnog pomaka u građevinarstvu bez jedinstvene politike koja se bavi građevinom, odnosno dok god ne bude jedinstvenog ministarstva za tu oblast. Smatra da se ovako značajan sektor ne može protezati i po Ministarstvu za infrastrukturu (sada i energetiku) i Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja (kojem je sada pripojeno rudarstvo).
Ministarstvo građevine treba da vodi i visokogradnju, i niskogradnju, i industriju građevinskog materijala, i projektovanje, i planiranje, a građenje uključuje i elektro, i mašinsku industriju... pa bi dobra koordinacija rada značila pravi privredni razvoj. Političari bi zato trebalo da se bave politikom, a esnaf strukom. Čim se politika bavi strukom, imamo njenu propast.
