Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetika kao najjača karta
– "Mala" i "srednja" privatizacija su završene ili pri kraju, od tranzicionih kapitalista ne treba očekivati da će "parkirati" novac u sektore koji znatnije podižu nivo ekonomske aktivnosti, a više grinfild investicija doći će tek kad se smanji rizik u zemlji i korupcija. Možda izgleda, ali situacija nije bezizlazna: srpska država u svojim rukama ima veliki potencijal za budući rast: državne strateške sektore – energetiku, telekomunikacije i poljoprivredu, ukazao je Dragan Đuričin, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik Saveza ekonomista Srbije
EPS je, recimo, po profesoru Đuričinu, zaista porodično srebro, vrednije od svih privatizacionih prihoda u proteklih 17 godina i država treba da ostane njen većinski vlasnik.
– Međutim, to što EPS ne treba privatizovati, ne znači da EPS ne treba da bude korporacija i na berzi listirana kompanija. Izlazak na berzu sa inicijalnom ponudom od 10 do 15 odsto je dobro rešenje koje bi trebalo da bude propraćeno zajedničkim ulaganjima sa strateškim partnerima
Uz činjenicu da kasnimo u dostizanju razvijenih evropskih privreda, da smo tek na pragu 70 odsto BDP iz 1989, da je inflacija još visoka, da trgovinski deficit preti da dostigne 10 milijardi evra i da ukupan spoljni dug raste, investiciona kratkovidost je, po Đuričinu, ipak, najveći problem naše zemlje.
– Uprkos rekordnoj prošloj i relativno dobrom prilivu u ovoj godini, Srbija je i dalje zemlja sa najmanje stranih direktnih investicija po stanovniku u regionu. I utoliko pre na sto treba izvući najjaču kartu – državni strateški sektor sa velikim mogućnostima za investiranje i velikim efektima tih investicija na razvoj cele ekonomije, smatra Đuričin.
A da bi se izbeglo dodatno zaduživanje i da na neophodne investicije u razvoj kapitalne infrastrukture, koje imaju dug rok povraćaja, ne bi trošili novac iz budžeta, prof. Đuričin rešenje vidi u koncesijama i BOT aranžmanima.
-----------------------------------------------------------
Kako preskočiti granicu
Srbija je od januara do oktobra ove godine izvezla više robe u Sloveniju nego što je od Slovenaca kupila. Ne zato što su srpske firme bile efikasnije u osvajanju slovenačkog tržišta, već zato što za 16 miliona dolara suficita u trgovinskoj razmeni sa Slovenijom vredi zahvaliti pre svega slovenačkim kompanijama, koje ovde posluju, proizvode i odavde robu sa oznakom "Mejd in Srbija" izvoze.
Ovim podatkom i tumačenjem predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ukazao je na jedan od načina za savladavanje ogromnog jaza u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom: što više stranih investicija to više izvoznih kanala.
Koliko je važno, kaže, da se privatizacija društvenih firmi što pre završi (mada je lično skeptičan da će taj obiman posao moći da se okonča u narednih godinu dana) predsednik Komore još bitnijim smatra savladavanje preostalih prepreka za nove, grinfild investicije.
- Kao što je posao Komore da u narednim godinama privredu što bolje pripremi, odnosno privrednike što bolje informiše i obuči za konkurentsku utakmicu, koja im predstoji ulaskom u EU, tako je posao države da otkloni preostale prepreke za investiranje i uspešnije poslovanje na domaćem terenu: od pojednostavljivanja zakonskih i administrativnih procedura radi bržeg dobijanja raznih dozvola i saglasnosti potrebnih investitorima, preko sređivanja zemljišnih knjiga do podrške promociji srpske privrede u inostranstvu i Srbije kao investicione destinacije, što SIEPA, istina, vrlo uspešno radi, ocenjuje Bugarin.
Kurs nije jedini problem izvoznika, ali je nevolja, kaže, veća kada se takav kakav je zloupotrebljava.
- Javna je tajna da "Srbijašume" umesto zvaničnih 78, obračunavaju 84 dinara za evro, a niko ne snosi ni odgovornost ni sankcije za to. Priznaćete, neko takve ljude mora da udari po prstima, kaže Bugarin, dodajući da nije sve ni u finansijskim podsticajima, koji bi naravno doprineli većem izvozu. Dosta je i administrativnih, necarinskih barijera, problema sa inspekcijskih službama, koje otežavaju prelazak srpske robe preko granice.
- Ne bežimo od posla, ali to su prepreke koje Komora može samo da evidentira, da na njih ukaže, a država mora da ih otkloni. Primera radi, Slovenci su srpskim privrednicima dali svoje a obezbediće nam i šengen vize na godinu dana, dok mi se ovih dana turski ambasador žali da turski privrednici na naše čekaju i po mesec i po.
Kao što je primerima ukazao na probleme, predsednik Komore je sasvim konkretno predložio i: da se pri markiranju prioritetnih grana budućeg industrijskog razvoja ne preskoče poljoprivreda i turizam, da opredeljenje za ravnomerniji regionalni razvoj ne ostane samo deklarativan i da bi, ako se opredelimo da, pre prodaje javnih preduzeća, prvo "glancamo" porodičnu srebrninu, taj posao trebalo poveriti menadžerima koji će zaista uspeti da povećaju efikasnost i uspešnost tih kompanija.
-----------------------------------------------------------
Ništa važnije od investicija
Ništa važnije od investicija. U ovu rečenicu mogla bi da se sažme poruka Saveta stranih investitora koju je njen v. d. predsednik i generalni direktor "Politika novine i magazini" Srđan Janićijević preneo učesnicima Politikinog okruglog stola o poslovanju u 2008. Uz očekivanje stranih investitora da će se privredni rast u Srbiji nastaviti i u narednoj godini i spremnost da, kao i do sada, organizacija čije je članstvo Srbiji donelo najviše direktnih stranih investicija, aktivno učestvuje u stvaranju uslova za poboljšanje poslovne klime.
A preduslov za ekonomski i rast stranih direktnih investicija, kao apsolutni imperativ u narednoj godini, po rečima Janićijevića, jesu: politička i makroekonomska stabilnost i predvidivost, jačanje transparentnosti, skraćivanje birokratskih procedura i povećanje efikasnosti administracije. I naravno, smanjenje korupcije. Jer, podsetio je, Srbija je još veoma visoko na lestvici korupcije u svakom pogledu.
- Savet stranih investitora pridaje veliki značaj dijalogu javnog i privatnog sektora i korporativnoj društvenoj odgovornosti, kao važnim elementima za unapređenje poslovanja u jednoj zemlji i spremni smo da aktivnim učešćem, sugestijama, predlozima i primedbama koje se, inače, jednom godišnje publikuju i u "Beloj knjizi" doprinesemo poboljšanju investicione i poslovne klime u Srbiji, rekao je Janićijević.
A jedna od prvih prilika za to biće i identifikacija propisa koje su život i praksa prevazišli i koji će, kako je ministar Dinkić najavio, završiti na "giljotini".
[objavljeno: ]
