Izvor: B92, 17.Mar.2010, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronsko poslovanje nerazvijeno
Beograd -- Srbija zaostaje za zemljama EU u primeni elektronskog poslovanja, iako od maja ima zakon kojim je ta oblast regulisana.
U primeni elektronske trgovine i elektronskog bankarstva Srbija zaostaje za zemljama Evropske unije, ali i za nekim zemljama u regionu. Iako je zakon o elektronskoj trgovini usvojen u maju prošle godine, do sada nije dao zadovoljavajuće rezultate.
U Evropi se oko 30 odsto trgovanja, kako se to kaže, iz fotelje, obavi posredstvom Interneta, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << računara i platne kartice.
Kod nas je e-trgovina tek u povoju i svega oko jedan odsto kupovine i plaćanja se realizuje na taj način.
Uprkos donetom zakonu, previše je problema, pa tako ako neko naruči i plati, recimo, knjigu ili ploču preko svetskog e-trgovca ”Amazona", rok isporuke je dug i to je skupa usluga.
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević očekuje da bi takvo stanje moglo da se promeni carinskim olakšicama za elektronsku kupovinu.
"Mi ćemo uputiti jedan dopis Ministarstvu finansija i Upravi carina zahtevajući da se limit vrednosti poveća i da se ono što se najčešće kupuje preko elektronskog trgovanja oslobodi plaćanja carine”, najavio je on.
Ministarka telekomunikacija Jasna Matić najavljuje još neke novine koje bi trebalo da pospeše elektronsko poslovanje u zemlji.
"Do kraja meseca podići će se na probni rad portal elektronske uprave, gde će biti moguće plaćanje elektronski, po prvi put 'Dina kardom’, bez provizije na račun korisnika, ili uplatnicom preko pošte. Mi se nadamo da će to otvoriti široka vrata za korišćenje elektronskih transakcija i pokazati put za elektronsku trgovinu”, očekuje ona.
Nešto bolja situacija je sa elektronskim bankarstvom, jer u bankama velike kompanije koriste brzinu i prednosti ovakvog načina plaćanja.
Građani su uglavnom opredeljeni za klasično čekanje u redovima ispred šaltera banaka ili pošta.
Miloš Nedeljković iz Banke "Inteza” kaže da je za popularizaciju elektronskog bankarstva važna edukacija građana.
"Ako govorimo o dnevnim problemima, onda je to što građani nisu u dovoljnoj meri naviknuti na korišćenje elektronskih kanala zato što nemaju dovoljno poverenja. Tu je zadatak banaka i drugih institucija da utiču na edukaciju korisnika, zato što ovaj vid poslovanja utiče na uštede u poslovanju”, smatra on.
Oko 250 milijardi evra promet je robe na elektronskom tržištu u Evropi, a u Srbiji tek koja desetina miliona evra.
Učesnici okruglog stola o elektronskoj trgovini su se saglasili da u našoj zemlji postoji potencijal, ali problem je sistem plaćanja koji treba da bude jednostavniji, uz podizanje stepena poverenja i sigurnosti u trgovinu uz pomoć računara.
