Izvor: Politika, 08.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekspoze Cvetkovića ohrabrujući
Sada treba jasno reći šta će biti finansijsko pokriće da bi se data obećanja sprovela – kaže guverner NBS Radovan Jelašić
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je juče da je ekspoze premijera Mirka Cvetkovića ohrabrujući jer se njegov veliki deo odnosi na pitanja vezana za makroekonomsku stabilnost i izrazio nadu da će centralna banka i vlada zajedno raditi na smanjenju inflacije i održavanju stabilnosti cena.
Komentarišući ekspoze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je Cvetković podneo u Skupštini Srbije, Jelašić je za Tanjug ukazao da deo koji akcenat stavlja na makroekonomsku stabilnost samo potvrđuje da su današnji izazovi mnogo veći nego pre godinu dana.
Takođe, to potvrđuje i da će se rad nove vlade koncentrisati upravo na pitanja kao što su smanjenje inflacije, prelaz sa fiskalnog deficita na suficit ili pokretanje privatizacije javnih preduzeća, smatra guverner NBS. „Pošto je osnovni cilj Narodne banke Srbije postizanje i održavanje stabilnosti cena, ukoliko i vlada kao ključni cilj u predstojećem mandatu postavi smanjenje inflacije na četiri odsto, onda to doživljavam kao garanciju efikasnije saradnje monetarne i fiskalne politike radi njegovog ostvarenja”, naglasio je Jelašić.
On je napomenuo da potvrdu da je to zajednički zadatak predstavlja i izbor bivšeg viceguvernera NBS Dijane Dragutinović na mesto ministra finansija. „Ono što bih kao nedorečenost zamerio ekspozeu, siguran sam, vlada će u kratkom periodu dopuniti i izaći će sa ekonomskim programom, koji će sadržati tačne rokove, nadležnosti i odgovornosti za ispunjenje određenih ciljeva”, dodao je guverner.
Odgovarajući na pitanje šta očekuje u domenu fiskalne politike, kao konkretne mere ili poteze, Jelašić je izrazio ubeđenje da ćemo vrlo brzo saznati i na koji način će se obezbediti dodatna finansijska sredstva za sprovođenje međustranačkih ugovora u vladajućoj koaliciji, kao i za ono šta je od toga sadržano i u premijerovom ekspozeu. „Drugim rečima, sada treba jasno reći šta će biti finansijsko pokriće da bi se data obećanja sprovela, odnosno odakle konkretno dolazi novac i za povećanje rashoda i za smanjenje prihoda”, kazao je Jelašić i dodao da NBS to očekuje što pre, kako bi pored svog osnovnog, centralna banka mogla da sprovodi i svoj drugi važan cilj, a to je podrška ekonomskom programu Vlade Srbije.
U odgovoru na pitanje da li ima prostora da se bazna inflacija zadrži u rasponu od tri do šest odsto, koliko je projektovano za ovu godinu, Jelašić je najavio da će Monetarni odbor NBS krajem jula razmotriti srednjoročnu projekciju kretanja bazne inflacije i ako proceni da se cilj ne može ispuniti i da je teško nadoknaditi izgubljeno u prvom polugodištu – obavestiće o tome javnost. „Jasno je da bi jedna znatno restriktivnija fiskalna politika u drugom delu ove godine značajno olakšala posao Narodnoj banci”, istakao je Jelašić i podsetio da je cilj za baznu inflaciju od tri do šest odsto u 2008. godini postavljen još u aprilu 2007. godine.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Zbog penzija rebalans budžeta
Država ove godine iz budžeta mora da izdvoji najmanje 322 milijarde dinara kako bi se iz sve skromnije kase Fonda PIO osigurala primanja sve većeg broja penzionera. Koliki će to teret biti za tek formiranu vladu svedoči i činjenica da je lane iz državne kase za penzije otišlo 110 milijardi dinara ili 37,5 odsto nedostajućih sredstava. Sada je taj „manjak" čak 43 procenta. Zbog tih, ali i ostalih obaveza, kako je juče rekao urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković, tek formirana vlada moraće da posegne za ozbiljnim rebalansom budžeta jer prihodi u državnu kasu pritiču nedovoljno i sporo, a izdaci vrtoglavo rastu.
Stamenković je tim povodom spomenuo i prekjučerašnji ekspoze novog premijera Mirka Cvetkovića i rekao da su ključni ciljevi dobro pobrojani, ali da je veliko pitanje kako ih realizovati u isti čas. Razvoj pretpostavlja jednu, a povećani izdaci za javnu potrošnju, a time i penzije, sasvim drugačiju orijentaciju ekonomske politike. Nešto će morati da trpi. Biće loše ako se cena „socijalno odgovorne politike", obećane u predizbornim i koalicionim pregovorima, plati usporenom privrednom aktivnošću, padom investicija i rastom neproduktivne potrošnje.
Srbiji, kako je rekao, do kraja ove godine treba najmanje pola milijarde evra da bi uredno isplaćivala penzije. Do tih para se može doći eventualnim emitovanjem državnih hartija od vrednosti ili nekom većom privatizacijom. Oba rešenja, po njemu, nisu baš dobra, svako na svoj način, ali druge za sada nema.
S. Kostić
[objavljeno: 09/07/2008]
.jpg)
